Радно и социјално право

члана 120. Закона о раду надлежни орган дужан је да донесе решење о распоређивању запосленог на друго радно место у смислу члана 120. Закона о раду. Уколико запослени одбије да закључи уговор под измењеним условима, а за то су постојали оправдани разлози, послодавац може да му откаже уговор о раду. То је дакле посебно решење које се доноси исто тако у складу са чланом 120. Закона о раду.

32. Да ли је послодавац у обавези да донесе одлуку, при отказу уговора о раду од стране запосленог и да ли се при доношењу такве одлуке треба да позове на одредбе члана 120. Закона о раду2

Одредбом, члана 100. Закона о раду је предвиђено да запослени има право да послодавцу откаже уговор о раду. Отказ уговора о раду запослени доставља послодавцу у писменом облику најмање 15 дана пре дана који је запослени навео као дан престанка радног односа. У случају таквог от каза од стране запосленог, због повреде обавеза од стране послодавца · утврђених законом, општим актом или уговором о раду, запослени има сва права по основу рада као да му је незаконито престао радни однос.

Из предње одредбе закона на основу граматичког, логичног и циљног тумачења, намеће се закључак да и у случају отказа уговора о раду од стране запосленог, послодавац је дужан да у смислу члана 120. Закона о раду донесе одлуку којом се констатује престанак радног односа запосленом због његовог отказа уговора о раду и испуњености свих услова из члана 100. Закона о раду. У самом члану 120. став први где се говори да о правима, обавезама и одговорностима из радног односа у правном лицу одлучује директор или запослени кога он овласти а код послодавца који нема статус правног лица - послодавац или лице које он овласти. Одредбама истог члана предвиђа се да се запосленом у писменом облику доставља свако решење о остваривању права, обавеза и одговорности, и то са образложењем и поуком о правном леку. Запослени може пред инспекцијским органима и надлежним судовима побијати и законитост и решење које је донето на основу његовог отказа уговора о раду у смислу члана 100. Закона.

676