Радно и социјално право

Др. Душан Р. Паравина: АТИПИЧНО ЗАПОШЉАВАЊЕ

веома дугачак пут. За нашу државну заједницу, има индиција, то важи у мери већој него за било коју европску државу.

Масовна и дуготрајна незапосленост претежно младих и школованих људи који траже прво запослење већ више деценија неумитна је животна реалност. Али, ипак проблем незапослености код нас никад није имао тако широке димензије као сада.

Незапослених у Србији је 968.250, запослених је 1.282.049 и, у просеку, раде свега 3,5 сата, а њих 194.779 у августу ове године није примило плате. Посебна невоља је што 34.208 предузећа треба да иде у стечај и што ће још 468.000 људи остати без посла.

Ни у трећој транзиционој години привреда није покренута, привредни резултати су лоши. Ни грађани ни привредници не могу да издрже неолибералну шок терапију. Индустријска производња за првих седам месеци 2003. године је у паду 3,5 одсто, пољопривредна у минусу 10 посто, спољнотрговински дефицит за протеклих 30 месеци достигао је 9.215 милијарди долара, задуженост је крајем августа достигла 13,5 милијарди долара, пали смо у дужничко ропство и непокренута привреда неће моћи да враћа обавезе које су прешле износ бруто друштвеног производа (БДП). Искоришћеност капацитета је мања од 40 посто, а 80 посто опреме је застарело. Због погрешног концепта реформи, стопа привредног раста тешко да ће прећи један одсто ове године, па нам треба 30 година да дођемо у 1989. Наведене цифарске показатеље недавно је саопштио Бранко Драгаш, економски аналитичар из Београда и Председник нестраначке експертске асоцијације Привредна снага Србије.

По наведеном економском аналитичару који је радио и у консултантским тимовима влада појединих успешнијих транзиционих земаља, ради изласка из постојећег стања, треба променити погрешан концепт реформи и променити људе-његове носиоце. Међу најбољим обрасцима транзиције је словеначки. Словенија је одбила савете бирократа из ММФ-а и данас извози осам милијарди долара; четири пута већа Србија једва извезе 2,2 милијарде. Нису словенци ни вреднији, ни паметнији од нас, сматра Драгаш, али су направили привредни систем окренут развоју, у којем се приватизацијом не распродаје имовина. Нобеловац Џозеф Стиглиц је поручио да не слушамо бирократе из ММФ-а и да не узимамо стране саветнике. Могли смо га послушати, није узалуд добио Нобелову награду за економију.

Словеначки транзициони образац као један од најбољих треба у целости и константно следити : демократија, економија, правна држава укључујући и стандард "савесност и поштење у пословању" итд. Тада ће, морамо се надати, и запошљавање из дубоке рецесије постепено моћи прећи у експанзију. Још ближе, и на овом месту указујемо на словеначки Закон о радним односима, као на пример за углед, заједно са његовом стручно-методолошком основом, на чијем припремању се пажљиво радило седам-осам година, а усвојен је

'" Види ЖМИЛЕНКОВИЋ : Послушати нобеловца, “ Политика“, Београд, 01.09.2003., стр.83

8