Радно и социјално право

Др. Душан Р. Паравина,

проф. Правног фак. у Нишу у пензији

АТИПИЧНО ЗАПОШЉАВАЊЕ (НЕКИ ИНСТИТУЦИОНАЛНИ

РАДНОПРАВНИ АСПЕКТИ)

1. ЗАПОШЉАВАЊЕ И ЕКОНОМСКО СОЦИЈАЛНА ОСНОВА

Међународна организација рада (МОР), као специјализована агенција Организације уједињених нација (ОУН) за широку област радног и уопште социјалног права, запошљавању, незапослености и економском развоју константно посвећује пуну пажњу у својој истраживачкој, нормативној и практичној делатности. Тако она, између осталог, обавезује државе своје чланице које су ратификовале њену Конвенцију бр 122 о политици запошљавања усвојену 1964. на унапред одређене активности. Ради подстицаја економског рада и развоја, подизања животног стандарда, удовољавања потребама радне снаге, решавања проблема незапослености и недовољне запослености те државе ће формулисати и примењивати као основни циљ, акшивну Полишику Пуне, уносне и слободно изабране запослености. Та политика треба да настоји гарантовати : а) да ће запослења бити за све оне који га траже; 6) да ће запослење бити што је могуће више уносно; в) слободан избор запослења укључујући и могућност за сваког радника стицање квалификација за обављање изабраног посла које ће користити заједно са својим талентом и г) без дискриминације. Четврт века доцније МОР се ангажује на унапређивању запошљавања и заштити од незапослености усвајањем истоимене Конвенције бр. 168 из 1988. године. Овим актом обавезују се државе да формулишу, као примарни задатак, политику која има за циљ унапређивање пуног, продуктивног и слободно изабраног запослења, свим одговарајућим средствима, укључујући и социјално осигурање. Ова средства треба да обухвате конкретне службе за запошљавање, професионално усмеравање и образовање.

Назначена есенцијална опредељења МОР-а респектована су и у бројним документима универзалног, регионалног и националног карактера укључујући и двостране међународне радноправне уговоре. На овом месту, међутим, основано је подсетити се да од прокламације до реализације може бити