Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

сврху користе се два међусобно комплементарна модалитета атипичног запошљавања; један карактерише стање подзапосленосши подразумевајући радника који ради само са делимичним (непуним) радним временом, а други ограничава трајање радног односа на одређено време (привремено запошљавање).

а) Радни однос са делимичним радним временом или подзаносленосш

Флексибилно регулисање радног времена по трајању; добу дана; распореду, укључујући почетак и завршетак (фиксни и клизни); прерасподели и прерачунавању итд. Има велики значај у савременом радном праву и пракси. Оно омогућује диференцирање и међусобно разликовање различитих врста радног односа, као и стицање права по основу радног односа у зависности од дужине радног времена; оптималну организацију рада; боље коришћење средстава рада; подизање продуктивности рада; проширивање могућности запошљавања итд. Због тога се флексибилно регулисање радног времена, као посебна тема, нашло на програму тринаестог Конгреса Међународног удружења за упоредно право“.

Према трајању радно време се традиционално дели на пуно, скраћено и непуно или делимично. Само право на ограничено радно време већ однедавно је прокрчило пут себи у правне акте највишег ранга, на међународном и националном плану. Још почетком минулог двадесетог века жељеним идеалом сматрала се радна седмица од 48 часова. Од тада па надаље текао је континуиран процес редукције радног времена. У актуелном радном праву неких развијених земља та је граница спуштена на 35 часова седмично.

Према важећем радном праву нађе земље Пуно радно време шраје 40 сати седмично, ако законом није другачије одређено. Од тог правила, међутим, има и било је изузетака што значи да и појам "пуно радно време" подлеже релативизацији. Пуно радно време младих радника од 18 година живота не сме трајати дуже од 35 часова седмично. Ранији прописи су, са друге стране, допуштали да радно време буде састављено од ефективног рада и обавезне присутности (рад у турнусу и сл.) може трајати дуже од прописаног уз дужност послодавца да обавезну присутност, сагласно прописаним мерилима, прерачуна у пуно радно време“.

Чини се да појам "делимично радно време" (француски: партиел, енглески: партиал)!' има извесну предност у поређењу са појмом "непуно радно време", као обележја предзапослености. У том смислу је и ранији Основни закон о радним односима говорио о праву првенства при попуњавању неких

5 Потпуније о поменутом видети др.Д.ПАРАВИНА, Ла флеџибилите ду темпс ду траваил, југословенски национални реферат, ХШ Сопатез штегланопа! де droit compare, Montreal-Canada, 1990, стр. 1-28.

'© Види Закон о раду Србије из 2001. оп.цит.,чл.34. и Основни закон о радним односима(пречишћени текст, "С.лист СФРЈ", бр.12/1970,чл.47)

7 Види ЈЈОВАНОВИЋ и СТОДОРОВИЋ, Речник правних термина (српскохрвашско-француско-енглески), Београд,1990,стр.26