Радно и социјално право

др Мирослав Миљковић: КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ И СИНДИКАТ

испуњавали услов репрезентативности не би могли бити учесници у закључивању колективног уговора.

Има још један изузетак од услова репрезентативности у закључивању колективног уговора. Наиме, ако код послодавца није основан синдикат – члан 250. Закона о раду – зараде, накнаде зарада и друга примања запослених могу да се уреде споразумом. Овај споразум, са строго ограниченим предметом (зарада) сматра се закљученим кад га потпишу директор, односно предузетник и представник савета запослених или запослени који је добио овлашћење од најмање 50% од укупног броја запослених. Овај споразум не само да представља изузетак од правила репрезентативности синдиката и предмета закључивања, већ има и ограничено временско дејство: споразум престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора. Представник савета запослених или запослени који је добио овлашћење делују (имају овлашћење) само у тренутку потписивања споразума. После тога они су без икаквих овлашћења и не могу да утичу на судбину споразума.

У пракси може доћи до апсурдне ситуације. Ниједан синдикат код послодавца не испуњава услов репрезентативности али се нису ни сложили да се удруже ради испуњења услова репрезентативности за закључење колективног уговора. Запослени нису синдикално неорганизовани али синдикати. не могу у њихово име да закључе колективни уговор нити да им пруже било какву помоћ у евентуалном спору са послодавцем.

Према Закону о парничном поступку – члан 441. – једна од страна у парницама поводом колективних уговора је репрезентативности синдикат. У вези са овим поставља се практично питање: да ли ће парнични суд прихватити споразум о удруживању послодаваца из члана 249. Закона о раду и прихватити га као страну у спору или ће инсистирати на стварној репрезентативности. У Закону је употребљена једнина – „репрезентативни синдикат“ – али свакако да не треба да буде сметња ако се два или више синдиката удруже да постигну репрезентативност и као такви закључе колективни уговор, да истовремено и буду страна у будућем спору пред судом, јер су они и закључили колективни уговор поводом кога је и настао спор. Сви су они закључили колективни уговор и преко свога представника имају и положај странке у спору.

Само репрезентативни синдикат, или ако нису репрезентативни они се удруже у смислу члана 249. Закона о раду – може бити страна у мирном решавању колективних радних спорова, односно странка у парницама поводом колективних уговора. Питање је колико ова решења одговарају функцији синдиката у заштити колективних интереса запослених. Могуће је, на пример, да је синдикат у тренутку закључивања колективног уговора има репрезентативност али је касније из одређених разлога изгубио. У међувремену послодавац не поштује норме из закљученог колективног уговора и настане спор поводом његове примене. Синдикат сада не може да уђе у поступак мирног решавања колективног спора нити да покрене поступак пред судом, јер је избугио репрезентативност. Додуше, губитком репрезентативности он још увек има чланове али не и право да штити њихове интересе. Послодавац је у овом