Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

у непосредној будућности истиче уговор, а такмичар најави да неће продужити уговор.

6. Остале разлике.

6.1. Неједнакосши у погледу небишних каракшерисшика радног односа. У случају радног ангажовања спортиста је сасвим релативизирано постојање небитних елемената радног односа“ што може бити индиција тј. посредни показатељ непостојања радног односа у класичном смислу.

6.1.2. Неједнакосш у погледу радног времена. Радно време спортиста има изражене елементе неодређености у односу на стандардно обављање рада“ код кога, све до појаве "савремене флексибилизације радног односа," та ситуација није постојала. Принципијелно, и данас послодавци успешно обезбеђују спровођење у пракси обавезе запослених да рад обављају у тачно одређеном периоду, па и више од тога.

6.2.2. Неједнакосш у вези правног основа заснивања радног односа. За разлику од стандардног облика запошљавања где се радни однос може засновати и нпр. одлуком о избору по јавном огласу, решењем и др., у случају рада професионалних спортиста, уговор о раду спортисте појављује се као искљу-

> "Бразилац Тадеи, најбољи играч Сијене (фудбалски клуб који се такмичи у Првој италијанској лиги) у предходној сезони улази у игру тек у другом полувремену, јер су се тренер и директор клуба, уз сагласност власника клуба Паола ди Луке, договорили да га не уводе у игру зато што је, по завршетку сезоне изразно жељу да пређе у "Рому". Тако Таден сада први пут улази у игру у овој сезони и то као резерва. Ипак, он ће сигурно напустити Сијену у јануару кад му истиче уговор." (информација објављена на РТВ "Пинк", 12. 12. 2004. у 16,30, за време преноса утакмице Сијена-Интер)." Дакле, воља играча у вези престанка радног односа не може да произведе никакве последице, јер се он "налази у апсолутној власти клуба док му уговор траje." 3a разлику од онсане ситуације карактеристичне за радни однос професионалних спортиста, код редовног радног односа радник увек може, под веома лако испуњивим условима и без икаквих даљих последица по свој радноправни статус, да напусти послодавца.

+ П. Јовановић; Радно право, ибидем, стр. 158: "Међутим, радни однос има и таква обележја која нису битна за његово постојање. То је, на пример, правни основ заснивања радног односа; трајање радног односа; трајање радног времена итд. Наиме, без обзира на правни основ заснивања радног односа, (а који може бити уговор о раду, одлука о избора по јавном огласу, решење или други акт), ступањем на рад по датом основу радни однос се заснива са свим правима, обавезама и одговорностима. Или, без обзира на које време је заснован (на неодређено или одређено времејрадни однос подразумева сва права и обавезе којс прописи за тај однос везују. Или, без обзира на трајање радног времена у радном односу (пуно непуно или скраћено радно време), радни однос повлачи сва права, обавезе и одговорности која су по прописима њему својствена."

> Тако нпр. професионални фудбалер може да се нађе у ситуацији да, примерице због лоше форме, не одигра ниједну утакмицу, па чак ни да буде резерва, читавој у сезони а да оствари сва права гарантована уговором.

• Као изразито негативна може се означити појава каракетристична за развијене земље (Јапан, САД и др.) и сада за земље у транзицији, да се у предузећима ствара "клима" у којој је неморално да радници "својевољно" не остају дуже од радног времена на послу. Значи, ту се ради о флагрантној злоупотреби послодаваца која представља изигравање радноправне обавезе ограничавања радног времена што је увек предвиђено радним прописима појединих држава. а на основу међународних обавеза. Дакле, код стандардног радног односа не да је одређено радно време, већ се често и прекорачује.