Радно и социјално право

Мр Зоран М. Радуловић: СПЕЦИФИЧНОСТ РАДНОГ ОДНОСА СПОРТИСТА

жи у околности да иза зараде остварене радом преко класичног радног ангажовања, увек стоји конкретан извршени рад на основу којег се, даље, утврђује висина зараде.

Дакле, могућност да се зарада по основу радног односа исплати унапред значи да затим увек следи обавезе радника да обави рад за који неће бити плаћен, јер је плату већ примио. Одавде произилази да овај део зараде спортиста (који се прима приликом потписивања уговора) има искључиво грађанскоправна обележја, па ту, између осталог, нема интервенције државе у погледу висине, а такође не постоји ни пратећа социјалноправна садржина.

За разлику од те ситуације, спортиста увек прима део зараде у фиксном износу и после потписивања уговора са спортском организацијом као еквивалент даљег уложеног рада. Тај део његових примања чини у ствари зараду у радноправном смислу јер иза ње стоји извршени рад и директно се на основу ње обезбеђује читав низ акцесорних социјалних права радника, тј. спортиста.

Даље, када је реч о спортским премијама и њиховим сличностима са варијабилним делом зараде остварене радом у радном односу мора се указати на њихове суштинске разлике. Премије у значајној мери зависе од разних неинзвесних околности (повреде кључних играча у тиму или код противника, срећно или лоше изведена акција или потез, резултати противника и сл.) док таквих околности код оставаривања вишег нивоа радних резултата радника у класичном радном односу нема, или их има у небитном обиму. Поред тога, премије за остварене резултате, у појединим случајевима, могу у значајном обиму превазићи друге делове зараде спортиста, док код класичног радног односа та ситуација не постоји.

а.2. Добровољносш подразумева могућности изражавања воље радника и у погледу трајања и раскида, а не само приликом заснивања радног односа.

У вези тога шта се догађа за време трајања радног односа спортисте Н. Ђурђевић наводи: "У врхунском спорту све је испланирано, припремљено, и организовано, до најситнијих детаља. Професионални спортиста изгледа као део перфектне машинерије. Он више не вежба одређену радњу, него вежба себе у изолованом простору опремљеном видео камерама, да би му та радња "ушла у крв, месо и душу". (ЛУ. 5ћ1а). Његова воља постаје секундарна. Много је важније шта хоће клуб, тренер, гледаоци, мес-медији." !

Даље, спортиста нема могућност да раскине радни однос по својој вољи као други запослени јер му, док је везан уговором, неће бити дозвљено да се региструје (па тиме и наступа) за другу спортску организацију.“ У вези са тим можемо навести да се често догађају злоупотребе од стране послодавца (спортске организације) у ситуацији кад има интенцију да задржи играча коме

' Профљдр. Ненад Ђурђевић: "Спортске приредбе, правне обавезе и имовинска одговорност организатора," Правни факултет у Крагујевцу, 1994., стр. 13.

2 У одељку трансфер играча ће бити више речи о, по нашем мишљењу. оправданој иницијативи челника Европске уније да се омогући слобода професионалним спортистима, као и другим запосленим, да мењају средину где раде.