Радно и социјално право

Параскева Михајловић: ПИТАЊА И ОДГОВОРИ СА САВЕТОВАЊА...

Уговор о раду, према члану 19. Закона о раду, обавезно садржи, између осталог, стручну спрему и занимање запосленог и врсту и опис послова које запослени треба да обавља, који морају да буду у складу са врстом послова, стручном спремом и другим посебним условима утврђеним у акту послодавца.

Према томе, послови и посебни услови за њихово обављање морају се посебно утврдити одговарајућим актом послодавца (правилником, одлуком или другим актом), а уговором о раду се у складу са тим актом, послови конкретизују за одређеног запосленог са одговарајућим описом послова, који може да се уреди само уговором о раду.

2. Да ли је послодавац који је донео акш о сисшемашизацији радних месша и има закључене уговоре о раду са свим запосленима, обавезан да 00несе правилник о раду и шша у сшвари предсшавља правилник о раду“

Према члану 1. став 1. Закона о раду права, обавезе и одговорности по основу рада уређују се законом и посебним законом, у складу са потврђеним међународним конвенцијама, а према ставу 2. истог члана, та права, обавезе и одговорности уређују се колективним уговором или правилником о раду (у даљем тексту: општи акт), или уговором о раду.

Израз општи акт у Закону о раду јесте заједничка ознака за све колективне уговоре и за правилник о раду (члан 6.).

Поред тога, одредбама члана 7. Закона о раду прописано је да општи акт не може да садржи одредбе којима се запосленом дају мања права и утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено. Поједине одредбе уговора о раду, према члану 8. истог закона, којима се утврђују неповољнији услови рада од услова утврђених законом и општим актом, односно које се заснивају на нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима запосленог, сматрају се ништавим и у том случају, примењује се закон и општи акт.

Из изложеног следи да се општим актом -– колективним уговором, односно ако колективни уговор није закључен, правилником о раду или уговором о раду ( ако није закључен колективни уговор и није донет правилник о раду), уређују права, обавезе и одговорности запосленог по основу рада.

Правилник о систематизацији радних места, односно одговарајући акт послодавца, којим се, према члану 13.став 1. и 2. Закона о раду, утврђује врста послова, стручна спрема и други посебни услови за рад на тим пословима, није општи акт у смислу наведеног члана 6. а њиме се не утврђују права, обавезе и одговорности запосленог по основу рада.

Међутим, ако код послодавца није закључен колективни уговор и није

донет правилник о раду, а са запосленима је закључен уговор о раду којим су