Радно и социјално право

Др Предраг Јовановић: ПОРУКЕ СА САВЕТОВАЊА

72

у оној мери у којој су потребне у другим областима, нити могу дати велике ефекте ако изостаје добра воља и коректна употреба наведених инструмената. Једном речју, инсистирати на даљој изградњи претпоставки за демократизацију односа у овој области.

Сем наведених оквира за даље деловање, промене и реформа радног законодавства налажу концепцијску промишљеност и садржинску свеобухватност у правцу усаглашавања радног законодавства са међународним и европским радним стандардима по свим питањима из области индивидуалних и из области колективних права. Прецизније речено, неопходна је даља и целовита реформа радног законодавства. У том смислу треба уредити на нов начин и посебним прописима запошљавање инвалида, јер постојећи Закон о пензијском и инвалидском осигурању регулише само питања везана за губитак радне способности и оставља по страни осигуранике код којих постоји преостала радна способност; затим питања у вези заштите на раду и превенције инвалидности, али и питања професионалне рехабилитације инвалида: питања синдиката и синдикалног деловања а са тим у вези и штрајка, локаута и других метода притисака међу социјалним партнерима.

Ако већ решавамо питања мирног решавања радних спорова, онда морамо прецизније регулисати и методе притиска. То је важно с обзиром на праксу честог коришћења тих метода у односу на мирне. Да би мирне методе интензивније заживеле, неопходна је организована (институционална) и свестрана сарадња не само међу социјалним партнерима него и свих њих , нарочито државних органа, са једне стране, и научних и стручних организација и удружења, са друге стране. Ова сарадња, већ дуже времена, изостаје или је недопустиво скромна. То је прави начин да се , најпре, пробије пут мирним методама у свести људи па тек онда у пракси. Наша досадашња незнатна, скромна, а често и негативна искуства са мирним методама нису довољна препорука да ти механизми нађу шире просторе за примену.

ДРУГА ОБЛАСТ

У области запошљавања најтежи проблем, свакако, јесте незапосленост. Тај проблем се у ствари своди на дугорочно питање привредно-економских потенцијала земље. Алимн у овом тренутку постоје и унутрашњи потенцијали на тржишту рада које треба активирати:

Да

2.

интензивирати мобилност радне снаге (професионалну и регионалну) економским критеријумима;

реафирмисати професионалну оријентацију као дуго већ запостављану сферу превентивног деловања у сузбијању суфицитарних и дефицитарних занимања и кадрова;