Радно и социјално право
Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права
76/207 о једнаком третману мушкараца и жена у смислу једнаке доступности запослења, оспособљавања и напредовања.
Међутим, постоје одређени радноправни стандарди који су развијенији у праву МОР-а у односу на право ЕУ. Реч је о неким стандардима из области колективног радног права. На пример, кључни принципи индустријске демократије – трипартизам и социјални дијалог, развијенији су у праву МОР-а. Затим, права синдикалног организовања запослених и послодаваца и колективног преговарања итд. Дакле, ниво квалитета тих начела и права земље чланице ЕУ, које су истовремено и чланице МОР-а, не могу смањивати, уколико су ратификовале одговарајуће конвенције. То произилази из акта ратификације. Сем тога, иза права МОР-а не стоје само органи власти држава чланица, већ, по начелу трипартизма, и представници запослених и послодаваца држава чланица. То даје праву МОР-а изразиту социјалну тежину и утемељеност. Отуда, кршење тог права може да узрокује не само правне, већ и шире друштвене реперкусије. Ово и друга питања односа међународног и регионалног радног права, вероватно ће јасније бити дефинисана и решена у поступку примене Устава ЕУ. Мада и у овом тренутку, према чл. 307. Уговора о Европској заједници (ЕЗ), државе чланице су обавезне да предузимају одговарајуће мере у смислу отклањања неусаглашености између њихових обавеза које проистичу из међународних уговора, које су оне закључиле или прихватиле пре укључивања у ЕЗ, и обавеза које имају као чланице ЕЗ.
Не упуштајући се у детаљнију расправу око наведених питања, јер то нам и није намера у овом раду, ипак смо их овде поменули због потребе појашњења позиције у којој се наша земља налази на путу стабилизације и придруживања ЕУ. Јер тај пут поплочан је начелима социјалне политике и радноправним стандардима He camo EY и европског комунитарног радног права, већ и начелима Савета Европе (европског некомунитарног радног прав)“ и MOP-a (међународног радног права). Наша земља је чланица Савета Европе од 2003. године, а
> Види: Епса Szyszcezak, EC Labour Law, Harlow, England, 2000, str.29.
6 " О подели европског радног права на европско комунитарно и европско некомунитарно радно право види детаљније: Бранко А. Лубарда, Европско радно право, Подгорица, 2004, стр.39. и даље. 15