Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

сленог лица, односно службеника уговорног карактера. Међутим, и присталице ове теорије деле се на две групе, с обзиром на то какав карактер дају уговору који је основ ступања у државну службу. Наиме, полази се од тога да држава као носилац јавне власти, као и свако друго правно лице, може да закључи уговор о раду. Уговори које закључи држава могу потпадати било под режим јавног права било под режим приватног права. Разликовање између уговора о раду јавног права и уговора о раду приватног права изводи се на основу два критеријума: 1. органског, то ће рећи од правне природе физичке или правне личности која оличава послодавца и 2. материјалног критеријума, то ће рећи из природе активности којом се остварује одређени интерес (Ууех 5аттг – Јоиг“). Полазећи од наведених критеријума уговор о раду јавног права био би онај уговор који је закључен између правног лица, субјекта јавног права, и физичког лица (службеника) којим се обезбеђују његово учешће у извршавању послова службе државне управе, Но, треба имати у виду да за постојање јавноправног односа није довољно да један субјект буде јавно тело, у овом случају државни орган, него је потребно да тај субјект има овлашћења власти у односу на другог субјекта. Дакле, поседовање јаче и више правне власти обележје је јавноправог односа (Р. Марковић).

Присталице једног дела уговорне теорије, углавном француске, сматрали су да је однос између државе и службеника приватноправног карактера и да се он успоставља обичним уговором који подлеже режиму приватног права (уговор о најму у службу, уговор о мандату, уговор зш сепеп5). Основ ове теорије има своје полазиште у подели јавних службеника на службенике власти (ТопсПоппаттез 4' ашоге) и службенике пословања (ЕопсПоппајтез де сезџоп). Први су постављени у службу административним актом а други уговором о најму у службу. Овде је, у ствари, реч о преношењу начела приватног права на режим односа који је био, у то време, доста различит од приватноправног. На то су указивали и одређени писци постављајући једно актуелније схватање ових односа. Реч је о схватању према коме се однос између државе и службеника заснива на уговору јавног права или на јавноправном уговору (соттаг де дгон рибис). Поред француских писаца (Гаегег, Тејззјег) ово схватање су у немачком праву заступили П. Лабанд и Г. Јелинек. Они су сматрали да се однос између државе и чиновника заснива на јавноправном уговору. У основи ове теорије лежи схватање да се стицање статуса јавног службеника за-