Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

нос већ по својој природи "чист радни однос" у коме лица имају иста и сва она права из рада које имају и друге особе у радном односу. (Н. Тинтић). Они се, такође, слажу да радни односи јавних службеника имају своје специфичности, али исто тако наглашавају да то није карактеристично само за ове делатности, него и за неке друге делатности. Сам развој радног права, на темељу јединствених и специфичних односа, указује према заступницима овог схватања, да не постоје теоријске основе за раздвајање "службеничких односа" од "радних односа" а самим тим ни да се скупина норми о радним односима сврстава у материју управног права (Н. Тинтић). Закључак је да су службенички односи предмет радног права, а да би се доказало да је рад службеника у државном органу односно јавним службама предмет управног права, према овом гледишту, треба доказати претходно да ови односи нису радни већ управни односи, Такође, присталице овог схватања указују, а што је веома значајно, да сама чињеница да је статус службеника регулисан нормама које се налазе у законима, који регулишу организацију и рад државних органа, а нарочито органа управе, није довољна да се прихвати становиште према коме би службенички однос био предмет службеничког: управног права. Наиме, по њиховом схватању треба разликовати две скупине прописа. Једну скупину чине они прописи који регулишу статус службеника у државном органу. Ова скупина прописа, с обзиром на предмет регулисања, метод регулисања, садржај односа које регулишу спада у радно право. Истовремено постоји друга скупина прописа која регулише унутрашњу организацију и рад тог органа, одређивање и поделу функција, обављање функција и овлашћења која службеник врши у државном органу, а у ствари то су функције и овлашћења државног органа. Та скупина прописа спада у управно право.

Може се поставити питање који су то разлози који су определили законодавца да у закон којим регулише организацију, надлежности и функционисање државног органа унесе и одредбе којима регулише и радни однос запослених лица у државном органу. Ово посебно ако се зна да постоји закон који регулише радне односе и примењује се на све субјекте у радном односу. Одговор је једноставан. Закон о радним односима регулише општи режим радних односа и не може, по својој природи, улазити у специфичности радних односа у појединим врстама делатности. Управо из овог разлога закони који регулишу организа-