Радно и социјално право
Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права
вести овлашћење уговорница да међу тзв. меким одредбама Повеље бирају оне које ће ратификовати. Такво решење доводи уговорнице у неједнак положај, док се гарантије заштићених економских и социјалних права усвајају у "блоковима" опредељеним по нејасним критеријумима. Такву примедбу је, а јогпот, могуће изнети у односу на могућност уговорница да не прихвате и неке од тзв. чврстих одредаба Повеље, иако се на основу тих одредаба обезбеђује остваривање најважнијих, суштинских економских и социјалних права!
Основу система надзора над спровођењем повеља чине извештаји уговорница о њиховој примени. Други инструмент надзора над применом повеља представљају жалбе које могу поднети само овлашћене међународне и националне организације. Физичка лица која сматрају да им је, у конкретном случају, повређено неко право загарантовано повељом нису активно легитимисана за подношење жалбе због незадовољавајуће примене Повеље. Поред тога, као недостатак надзорног механизма може се навести непостојање правне санкције за незадовољавајућу примену ратификованих одредаба Повеље. Држава која не испуњава уговорне обавезе на задовољавајући начин подлеже само политичким санкцијама.
Потписивање и ратификовање Европске социјалне повеље, односно Ревидиране европске социјалне повеље не представља услов за пријем нових кандидата у Савет Европе. Ратификација Повеље, међутим, представља циљ са израженом политичком позадином, о чему најбоље сведочи став Парламентарне скупштине Савета Европе да "будуће чланице треба да проуче Европску социјалну повељу у циљу њене ратификације и да, у међувремену, настоје да остварују политику сагласну начелима из Повеље" 57
27 Соџпе! о Еџгоре, Еигореап Social Charter - Short guide, Council of Europe Риђи пр, 5 тазђоџга, 2000, стр. 217. О значају ратификације Повеље говоре и искуства држава које су у скорије време постале чланице Савета Европе. Примера ради, Парламентарна скупштина је, приликом пријема Литваније и Андоре у Савет Европе, изразила очекивање да оне што пре потпишу и ратификују Европску социјалну повељу, док се Грузија обавезала да Повељу потпише и ратификује у року од три године од пријема у Савет Европе. Босна и Херцеговина је у пријави за чланство у Савету преузела обавезу да, у року од две године од пријема, потпише Повељу и да је што
569