Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

дан избор рада" (чл. 40, ст. 2), као и то да "свако има право на правичне и одговарајуће услове рада, а а нарочито на правичну накнаду за свој рад" (чл. 40, ст. 3).

У погледу колективних права радника, Повеља о правима зајемчује слободу удруживања и право на штрајк. Зајемчује се позитиван и негативан вид слободе удруживања: "Свако има право на слободу удруживања, укључујући и право да не буде члан неке организације" (чл. 32, ст. 1). Сходно систему пријаве, "...синдикалне... организације се оснивају без претходног одобрења, уписаном у регистар код надлежног органа" (чл. 32, ст. 2). Ограничења слободе удруживања могућа су само на основу закона државе чланице, "ако је то неопходно ради заштите јавне безбедности, јавног здравља и морала, националне безбедности или заштите права других лица" (чл. 32, ст. 3).

Повеља о правима зајемчује и право на штрајк: "Запослени имају право на штрајк, у складу са законом" (чл. 41).

Повеља зајемчује и права по основу социјалне сигурности. "Свако ко има пребивалиште у државној заједници Србија и Црна Гора има право на социјално обезбеђење и социјално осигурање, у складу са законом" (чл. 42). Поред тога, Повеља зајемчује и право на здравствену заштиту: "Свако има право на здравствену заштиту" (чл. 45, ст. 1), с тим да "државе чланице обезбеђују здравствену заштиту деци, трудницама и старим лицима, ако је не остварују по другом основу" (чл. 45, ст. 2).

Од значаја и за одређена социјална права јесте одредба Повеље о правима у погледу развијања духа толеранције: "У области образовања, културе и информисања државна заједница Србија и Црна Гора и државе чланице подстичу дух толеранције и међукултурног дијалога и предузимају ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадњу међу свим људима који живе на њеној територији, без обзира на њихов етнички, културни, језички или верски идентитет." (чл. 56).

Преглед одредби Уставне повеље и Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама најпре указује да је дошло до значајних промена у расподели законодавне надлежности у материји социјалних права, пошто се у основи законодавна надлежност за уређивање ових права преноси на државе чланице, за разлику од