Радно и социјално право

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

тегорија незапослених), као и политика заштите радне и животне средине, те стамбена политика (социјално становање и др.).

На овом месту даје се анализа усклађености права и праксе Србије са чланом 1. Измењене европске социјалне повеље, сходно методологији релевантној за извештај који се доставља Европском комитету за социјална права.

Право на рад

У намери да обезбеде ефективно остваривање права на рад, стране уговорнице обавезују се да:

1. прихвате као један од својих примарних циљева и дужности да обезбеде и очувају што је могуће виши и стабилнији ниво запошљавање у циљу постизања пуне запослености;

. ефикасно штите право радника да зарађује за живот на послу који је слободно одабрао;

3. успоставе или очувају бесплатне услуге запошљавања за све рад-

нике;

4. обезбеде или унапређују одговарајућу професионалну оријентаци-

ју, обуку и рехабилитацију.

i)

Стратегију економске и социјалне политике, чији је саставни део и политика запошљавања, утврђује Влада Републике Србије, уз консултовање мултипартитног Републичког савета за запошљавање. Наиме, сходно Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености ("Службени гласник РС", бр. 71/2003), Републички савет, који се састоји од представника Владе, репрезентативних синдиката и удружења послодаваца, представника Националне службе за запошљавање, приватних агенција за запошљавање, као и стручњака за област запошљавања, даје мишљења и препоруке Влади и у вези са "економском, социјалном и демографском политиком и политиком Владе у области запошљавања" (чл. 83, ст. 1, ал. 3)

Закон о запошљавању предвиђа да Влада, на предлог министарства надлежног за послове запошљавања, уз претходно прибављено мишљење трипартитног Социјално-економског савета Републике, и на основу приспелих мишљења и препорука Републичког савета за запошљавање, доноси програм активне политике запошља-

71