Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Одговор:

Према чл.6 Закона о раду синдикатом у смислу тог закона, сматра се самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса.

Синдикат има право да буде обавештен од стране послодавца о економским и радно социјалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката. Синдикат има право да организује штрајк ради остварења циљева из чл.б Закона о раду и поводом незадовољства са решењима економских и радно социјалних питања запослених, уз пуно поштовање правила из Закона о штрајку. Послодавац може и потребно је да разговара са представницима сваког од репрезентативних синдиката, односно штрајкачким одборима, а поводом захтева запослених и разлога за ступање у штрајк.

У сваком случају послодавац може тражити да више репрезентативних синдиката усагласе своје захтеве због којих су ступили у штрајк и да се потом воде преговори о изналажењу одговарајућих решења који би задовољили учеснике у штрајку и послодавца. Не постоји законска обавеза да репрезентативни синдикати преко својих представника учествују заједнички у разговорима са послодавцем поводом постављених захтева и разлога због којих је дошло до ступања у штрајк.

16. Питање;

Када се рад сматра сменски. Да ли је довољно да запослени ради у првој и другој смени. Да ли запослени остварује права на накнаду и за сменски и за ноћни рад уколико ради у све три смене7

Одговор:

Према чл.105 ст. Закона о раду зарада из чл.104 ст. истог закона, састоји се од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси идр.) и других примања по основу радних односа, у складу са општим актом и уговором о раду под зарадом у смислу става 1 чл.105 сматрају се сва примања из радног односа, осим накнада трошкова запосленог у вези са радом из чл.118 тач.1-4 и других примања из чл.119 и чл.120 тач.1 Закона (накнаде за долазак и одлазак са рада у висини цене превоза, за време проведено на службеном путу у земљи, за исхрану у току рада, за регрес за коришћење годишњег одмора, и др.).