Радно и социјално право

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

начелу држава треба да интервенише само у оним случајевима у којима саморегулација путем тржишних или других механизама није могућа или кад је вероватно да нешто води великим и неприхватљивим социјалним последицама; у том случају нису примењиви тржишни механизми. То начело садржи идеју и став да је сваки појединац до одређеног степена одговаран сам за своју заштиту против одређених ризика и да је то дужан да чини по одређеним нормама.“ У питању су опше норме принудног карактера. Зато је државна функција на многим социјалним подручјима редуцирана на прихватање мера намењених помоћи појединцу ако сам себи не може помоћи. Он је, наиме, дужан да се, на пример, осигура за ризик болести, старости и несреће на послу. Посреди је заправо "нова супсидијарност", која се на први поглед ставља испред колективног начела у социјалном сектору. То начело ограничава државни утицај на том сектору.

Може се појединац начелно заштитити од осигураног ризика ако му држава гарантује онолико социјалне заштите колико је потребно да би појединачна заштита имала неког смисла, постигла сврху. Осим тога, појединац или група која је у неповољном материјалном положају напросто не може сама себи помоћи, не може се осигурати у приватном осигурању. Посебан проблем чине они који уопше немају средстава за подмирење основних животних потреба. За њих само теоријски вреди начело супсидијарности; оно се на њих практично не може применити.

Спорно је колико далеко држава може препустити социјалну заштиту појединцу с ниским приходима или од њега захтевати да се осигура приватним, а не јавним социјалним системом. То је решено на различите начине, при чему "социјалнополитички" законодавци имаJy; одређени степен ширине, разумевања при успостављању социјалних система“ У том оквиру ваља просуђивати начело супсидијарности и у транзицијским земљама у којима је његова примена, због повећаног сиромаштва и високе незапослености, под знаком питања. Ту посебно треба имати помоћну, другоразедну улогу у односу према колек-

„те ma Friedrich: o.c, 57.

433