Радно и социјално право

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

ни и мењани. То је неопходно да би се постигла каква таква равнотежа између правичности и ефикасности.

Значи на потезу је држава, која треба да одради такав правни оквир који би у највећој могућој мери обезбедио сигурност пензијске штедње у посебним (допунским) системима као и у јавном систему. Ипак обезбеђивање одређене сигурности и надзора пословања носиоца социјалног осигурања није једина улога државе на том подручју. Регулаторна функција државе мора произилазити из уставно-правних категорија као што су социјална држава, поштовање човековог достојанства, право на социјалну сигурност и, у том оквиру одређена, дужност државе да уреди социјално осигурање. Додатно осигурање изван јавног зато може да буде добродошло и прихватљиво само док је у функцији остваривања темељних људских права на подручју социјалне сигурности.

Додатно осигурање је подједнако важно како за државу тако и за послодавце и појединце. Потребно је нагласити да јавни (социјални) и посебни (додатни) системи не смеју бити представљени као међусобно искључиве могућности. Приватизација јавних социјалних система, наиме, не значи нужно замену јавних система са посебним. У ствари, ради се о два кретања. Прво је да се смањи јавни систем (отворено или прикривено са каснијом валоризацијом, усклађивањем или сличним мерама, а друго је да се простор настао смањењем јавног система може допунити посебним системима.

442