Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

С аспекта поштовања начела правоснажности решења, када би при контролном прегледу вештаци констатовали значајно побољшање здравља, правоснажно решење би се могло изменити сходно Закону о општем управном поступку само уз пристанак странке или у обнови поступка уколико су постојале недозвољене радње, јер право није дато на одређено време до контролног прегледа. Међутим, у поступку остваривања права из пензијско-инвалидског осигурања општи прописи о управном поступку се примењује супсидијарно (чл. 84 ст. 2).

ПОВРЕДА НА РАДУ

Закон о раду је утврдио обавезу послодавца да исплати запосленом накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења (чл. 119). С тим у вези поставља се питање зашто послодавац плаћа обавезно пензијско-инвалидско и здравствено осигурање за своје запослене и каква је природа ризика повреде на раду.

Повреда на раду, односно несрећа на послу је први ризик социјалног осигурања у Бизмарковој Немачкој где је иначе и настало ово осигурање. Пре тога радник је могао само на основу судске заштите и на принципу субјективне и објективне одговорности послодавца да обештети свој губитак. Каснијим развојем овај ризик је проширен на професионалну болест да би у новије време доживео двојаку судбину. У земљама Западне Европе повреда на раду остала је посебан ризик који се финансира искључиво на терет послодавца јер се сматра да је на страни послодавца и објективна одговорност за евентуално наступање овог ризика. Овако становиште почива на традиционалном концепту кривице заступљеном у грађанском праву.

У земљама бивше СФРЈ и бивше социјалистичке заједнице повреда на раду не постоји као самосталан ризик, већ као подељен ризик између здравственог и пензијско-инвалидског осигурања“. То је у суштини привилегован начин наступања ризика па се право из осигурања остварује без обзира на трајање осигурања и у максималном износу а терет финансирања је подељен између послодавца и запосленог на равне части.

Дакле, сврха осигурања за ризик повреде на раду је управо да елиминише питање кривице као основа накнаде за насталу штету. Осигурање је заменило само питање објективне одговорности. Међутим, неспорна је субјективна одговорност послодавца за случајеве повреде на раду услед непредузимања одговарајућих мера безбедности и заштите здравља на раду у складу са прописима о раду. У тим случајевима организације за пензијско-инвалидско и здравствено осигурање су обавезни да захтевају накнаду штете од послодавца (чл. 208. ЗПИО и чл. 183. 330).

3 Повреда на раду постоји као самосталан ризик у ПИО за лица која обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга, ако су на школовању до навршених 26 година, лица која се налазе на стручном оспособљавању или волонтерском раду, ученици и студенти на обавезном производном раду и лица на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици.