Радно и социјално право

Др Велизар Голубовић: НЕУСАГЛАШЕНОСТ И КОЛИЗИЈА НОРМИ У ..

НАКНАДА ЗА ТУЂУ НЕГУ И ПОМОЋ

Новчана накнада за туђу негу и помоћ услед неспособности за самосталан живот јесте право из пензијског и инвалидског осигурања и остварују га и осигураници и корисници пензије. Иако је то по својој природи ризик здравственог осигурања – посматрано у упоредном праву – постоје различита решења – од самосталног ризика преко његовог обухвата пензијко-инвалидским или здравственим осигурањем, односно системом социјалне заштите. Постоје и комбинације ових решења где су системом осигурања обухваћени осигураници а остали системом социјалне заштите, као што је то случај и у нашој земљи.

ЗПИО је задржао право на туђу негу и помоћ привремено до доношења одговарајућих прописа (чл. 244). У међувремену су донете измене Закона о социјалној заштити“ и Закон о здравственом осигурању али они нису преузели ово право. Очигледно да овај врућ кромпир нико не жели да преузме, па остаје једино да се утврди као посебан ризик за кога би се, наравно, уплаћивао допринос.

Два су основна проблема везана за остваривање и коришћење права на туђу негу и помоћ. Први се тиче самог поступка за остваривање овог права. Лекари-вештаци који оцењују радну способност вештаче и способност за самосталан живот чак и када се ово право остварује у оквиру социјалне заштите. Посебан проблем је неусловност пословних просторија Фонда, као и њихова приступачност. Када се има у виду да предлог за вештачење потребе за туђом негом даје изабрани лекар несхватљиво је да тај лекар и не утврди неспособност за самосталан живот. Такође, исти лекар би требало да утврди и природу помоћи, било у облику услуге коју би по потреби пружали различити субјекти – патронажне службе, дневне стационарне установе и сл., било у облику натуралних давања. На овакав начин се, иначе успешно остварује овај институт у неким земљама Европске Уније, као и у суседној Хрватској.

Овим би се супституисала садашња новчана накнада, запослио одређен број људи и значајно смањио обим трансакција готовим новцем. Удео расхода за ову накнаду у укупним расходима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених износи 2,5% чему треба додати и расходе у оквиру социјалне заштите за ову накнаду. Накнада је врло примамљива (8.400 динара) и то је један од разлога великог прилива захтева за остваривање овог права.

Наведеним изменама Закона о социјалној заштити уведен је увећан додатак за помоћ и негу другог лица који заједно са накнадом износи 70% просечне зараде за све кориснике накнаде, односно додатка који имају телесно оштећење од 100% по једном основу (члан 25а). И ово вештачење се обавља у Фонду за ПИО при чему у још већој мери долазе до изражаја наведени проблеми.

6 Закон о изменама и допунама Закона о социјалној заштити... „Сл. гласник РС“ бр. 115/05.