Радно и социјално право

Мр Зоран. М. Радуловић: НЕКИ ПРОБЛЕМИ У ИСКУСТВУ ПРИМЕНЕ ..

kek kK kK KK

Закон о мирном решавању радних спорова представља солидну основу за примену овог облика решавања радних спорова, а од успешности примене начела непристрасности, неутралности и општедруштвене презентације истог зависиће однос странака према овом начину решавања радних спорова.

Економичност поступка која, у ствари значи потпуно одсуство трошкова који оптерећују странке у поступку свакако ће бити један од значајних разлога да се све већи број запослених и послодаваца одлуче да на овај начин реше своје радноправне конфликте. Ефикасност која је гарантована самим Законом о мирном решавању радних спорова, такође представља фактор који ће утицати на раст значаја овог радниправног поступка у пракси. Колико је лако критиковати законско решење (које постоји у нашем правном систему) којим се ограничава трајање радних спорова пред надлежним судовима толико се показало изводљиво да се индивидуални радни спорови пред арбитром реше правноснажном и извршном одлуком у веома кратком року који је предвиђен Законом о мирном решавању радних спорова.

Када се овоме дода чињеница да се у одређеним упоредноправним системима (нпр. САД) већи број предмета реши мирним путем него преко суда, може се очекивати да ће све већи број заинтересованих субјеката прибегавати мирном решавању својих радноправних конфликата, као колективних тако и индивидуалних. Друштвени интерес у том смислу је недвосмислен, поготову кад се узме у обзир директна штета која настаје кад се прибегне најрадикалнијим мерама синдикалне борбе. Стога је у наш правни систем оправдано уведена обавезност приступања мирном решавању колективних радних спорова кад се ради о делатностима од "општег интереса или у делатностима у којима би прекид рада могао да угрози живот и здравље људи или да нанесе штету већих размера." ""

» Неприменљивом у пракси показала се одредба члана 195. Закона о раду којом се налаже да се "Спор пред надлежним судом правноснажно окончава у року од шест месеци од дана покретања спора."

Одредба става 1. члана 18. Закона о мирном решавању радних спорова

Став 2. истог члана гласи: Делатностима у смислу става 1. овог члана јесу делатности које обављају полсодавци у области: електропривреде, водопривреде, саобраћаја, радио телевизије чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединице локалне самоуправе, ПТТ услуга, комуналних делатности, производње основних прехрамбених производа, здравствене заштите, просвете, друштвене бриге о деци и социјалне заштите." Можда би се могла упутити примедба на редослед којим су наведене делатносто набројане. Наиме, питање је да ли је важније спречити нпр. обуставу рада у здравственим установама или и неким локалним радио телевизијама,