Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

стварном радном учинку у смислу чл. 106, 107, чл. 110 и других одредаба Закона о раду.

Када запослени самовољно долази на рад и обавља посао, потребно му је одмах уручити писмено саопштење да не долази више на посао и не обавља рад са одређеним статусом.

Ако запослени настави да ради, а томе се послодавац изричито не противи, могу наступити последице из чл. 37 ст. 4 Закона о раду, где је предвиђено, да радни однос заснован на одређено време постаје радни однос на неодређено време, ако запослени настави да ради најмање 5 радних дана по истеку рока за који је заснован радни однос.

4. Какав је радно правни статус запослених који су упућени на рад код другог послодавца на основу чл. 155 ст. 1 тач. 5 Закона о раду. Да ли је то радни однос на одређено време или ова мера може да представља трајно решење у смислу заснивања радног односа. Да ли је то коначно решавање радно правног статуса запосленог7

Одговор:

Према одредби чл. 153 Закона о раду, послодавац је дужан да донесе програм решавања вишка запослених, ако утврди да ће због технолошких, економских или организиационих промена у оквиру периода од 30 дана доћи до престанка за радом запослених на неодређено време.

Према одредби чл. 155 ст. 1 тач. 5 програм нарочито садржи: мере за запошљавање и то премештај на друге послове, рад код другог послодавца и друге мере.

Рад код другог послодавца у конкретном случају представља заснивање радног односа на неодређено време. При томе морају бити испоштоване све одредбе чл. 154, чл. 155 ст. 3 где је предвиђено да програм доноси Управни одбор, а код послодавца код кога није образован Управни одбор, директор, односно предузетник. Предвиђено је и прибављање мишљења синдиката у смислу чпл. 154 и чл. 156 Закона о раду.

Упућивање на рад код другог послодавца у смислу чл. 174 Закона о раду, веома прецизно регулише да запослени може да привремено упућен код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом и под другим условима утврђеним у наведеном члану.

47