Радно и социјално право

Параскева Михајловић: ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА

Основица за утврђивање висине новчане накнаде је просечна зарада или накнада зараде која је незапосленом исплаћена у складу са законом, у последњих шест месеци који предходе месецу у коме је запосленом престало осигурање, односно радни однос.

Уколико у периоду од шест месеци није исплаћена зарада, основицу чини основица на коју је плаћен допринос.

Ако је исплаћена зарада нижа од основице на коју је плаћен допринос, основицу за утврђивање висине новчане накнаде чини основица на коју је плаћен допринос.

Ако зарада није исплаћена, нити је плаћен допринос, новчана накнада се утврђује у висини најниже новчане накнаде, тј. у висини минималне зараде, увећане за износ доприноса и пореза, у складу са законом.

Висина новчане накнаде износи: за прва три месеца коришћења права - 60% основице; за преостали период - 50% основице; а за време додатног образовања и обуке основица се увећава за 10%.

Новчана накнада не може бити виша од просечне зараде по запосленом остварене у Републици према последњем објављеном податку, нити нижа од минималне зараде за месец у коме се врши исплата.

Дужина исплате новчане накнаде утврђена је у зависности од дужине стажа осигурања и може бити утврђена у трајању од: три, шест, девет и 12 месеци. Корисници којима недостају до две године по основу стажа осигурања, односно година живота за остваривање права на новчану накнаду, остварују право у траЈању од 24 месеца. У истом трајању (24 месеца) право на новчану накнаду остварују и корисници који су старији од 55 година и имају стаж осигурања дужи од 25 година.