Радно и социјално право

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

номских разлога (већа продуктивност) и социјалних разлога (индустријски мир) укључују раднике и њихове синдикате у односе договарања и саодлучивања о неким питањима везаним за услове рада. Алтернатива оваквом приступу су директне акције запослених (штрајкови), које резултирају краћим или дужим прекидима рада и огромним бројем изгубљених радних сати, са једне стране, и социјалним немирима, са друге стране, а који, у крајњој линији, провоцирају интервенцију државе. Држава ће, даље, са своје стране, уз лепезу економских и социјалних интереса, у индустријске односе уградити и политичке интересе, више или мање. Тако се отвара реална могућност тзв. политизације индустријских односа, што може погодовати или не погодовати њеном развоју, зависно од низа постојећих друштвено-политичких и економских околности.

Последњих година, нарочито са порастом апатије и међу запосленима и међу незапосленима, а које најдиректније погађају проблеми транзиционих токова (губитак запослења и тешко налажење новог посла), све чешће се покрећу питања у вези позиције и улоге коју имају синдикати као радничке организације које су најпозваније да штите интересе свога чланства.

2. Синдикална права и синдикати у транзицији

Право на синдикално организовање је основно колективно право запослених > Од тога како функционише остваривање овог права, зависи и остваривање других колективних права и укупног система индустријских односа (социјални дијалог, колективно преговарање, решавање индустријских конфликата итд.). У нормативној сфери, синдикалне слободе и права су дефинисане, углавном, у духу међународних стандарда. Али, њихова функционална димензија, која се испољава у оквиру и преко деловања синдикалних организација, завређује посебну пажњу. Ова димензија је посебно наглашена у условима транзиције.

У пракси транзиције великог броја земаља, као и наше, дошло је до маргинализације синдикалног деловања. Много разлога је допринело томе. Неки разлози су везани за објективно окружење (настало услед

2 . = Према пракси нормативног регулисања синдиката или тредјуниона у свету, они могу бити организације не само радника већ и послодаваца. Уобичајена је употреба овог назива када су у питању организације радника. 12