Радно и социјално право

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

управљању предузећем, а у ексцесним случајевима преко' мирног решавања спорова. |

У теорији и пракси индустријске демократије, израз "индустријска" углавном се користи као фигуративна ознака за укупну привреду, а код појединих аутора означава и односе у ванпривредним делатностима. У сваком случају, односи између поседника капитала и запослених у ванпривредним делатностима не могу се изузети из једног постојећег система индустријске демократије. Између осталог, ово и због тога јер се поменута колективна права, као нормативни оквир за индустријску демократију, односе на све запослене – и у привреди и у ванпривреди. Самим остваривањем тих права успоставља се индустријска демократија. Зато ћемо овом приликом користити појам индустријске демократије у његовом ширем значењу.

Сем тога, треба дати још једну напомену. Основно питање индустријске демократије јесте право на учешће у управљању (партиципација запослених у управљању). Али и у вези са овим, појам индустријске демократије ћемо користити у ширем значењу. Заправо, правни садржај индустријске демократије је омеђен поменутим колективним правима. Мислимо да би се појам индустријске демократије значајно садржински редуцирао уколико би се везивао само за партиципацију запослених у управљању. На пример, не може бити и неће функционисати ни учешће запослених у управљању ни индустријска демократије без демократске организације и структуре главних актера те демократије (социјалних партнера), њихових међусобних демократских односа и дијалога. Питање је да ли социјални партнери (држава, струковне организације запослених и послодаваца) могу бити главни актери индустријске демократије, ако сами по себи нису демократске организације, ако њихов дијалог и међусобни односи нису демократски итд. Недвосмислено овде се може дати одречан одговор.

Ипак и пре свега, од тога какав став имају запослени и њихови синдикати према индустријској демократији, у највећој мери зависи хоће ли те демократије бити или неће. Тешко је претпоставити да ће индустријску демократију њима "наметнути" држава или послодавци. Међутим, и међу послодавцима већ одавно (око 150 година уназад) постоји "расположење" да се на добровољној основи изглађују индустријски сукоби и спорови. Ту-леже корени тзв. " ћштап гејаол5"

ERSTE

приступа проблемима односу области рада. Јер, послодавци из еко-

3 4

У МЕЛ аи

5 4