Радно и социјално право

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

Др Бранко Лубарда, професор Правног факултета Универзитета у Београду

СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ И РАДНО ЗАКОНОДАВСТВО

Филозофија социјалног дијалога

Солидарност, заснована на врлини хуманости, и компромис, израз слободе удруживања и колективног преговарања – два су камена темељца социјалног дијалога. Пџајовов, темељна реч античке грчке (политичке) филозофије – сложеница је од реци дџа – два и логос – смисао, чија синтеза значи дораслост ривала (у случају социјалног дијалога - социјалних партнера) и дух узајамног поштовања и заједништва. Социјални дијалог мера је савремене цивилизације толеранције – политички дијалог, социјални дијалог, културни, верски дијалог. Социјални дијалог – бипартитни или мултипартитни својеврсни је социјални агаре ("трпеза социјалног прогреса и достојанства").

Правна цивилизација омогућава дијалог прокламовањем и заштитом фундаменталних права човека: личних и политичких – политички дијалог (политичка демократија); фундаментална социјална права – слобода удруживања и колективно преговарање (социјална демократија); културних права (културни дијалог); слобода свести и вероисповести (верски дијалог, екуменизам...) Социјални дијалог дели судбину политичког, културног, верског дијалога – менталитета (колективног несвесног) једног народа, и по правилу је на нивоу ових других облика дијалога у једној заједници (социјални дијалог може бити мање развијен од политичког – либерализам; али социјални дијалог по правилу није развијенији од политичког). Заједнице са дугом традицијом политичког дијалога и политичког компромиса стварају претпоставку за успешан социјални дијалог – компромис. Уколико је политички дијалог комплетиран филозофијом социјалне државе, државе или друштва благостања, филозофијом "социјалне Европе" у 29