Радно и социјално право

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

оквиру Европске уније, то има за последицу развијено колективно преговарање у националним и европским оквирима. Ипак, не постоји једнозначна условљеност. Развијенији социјални дијалог по правилу води већој стабилности политичке демократије. Криза социјалног дијалога је криза хуманизма, односно нужно води дехуманизацији на местима рада (субординација вс. дијалог), што је карактеристично за неолиберализам глобализације. У условима глобализације, и у европским оквирима, долази до тренда деколективизације, децентрализације, мада и европеизације - јачања европског социјалног дијалога. Криза социјалног дијалога је последица слабљења социјалне моћи синдиката (пад стопе синдикализације), мада није дошло до опадања моћи удружења послодаваца у многим земљама ЕУ, тако да социјални дијалог опстаје и захваљујући удружењима послодаваца (стандардизација услова рада значи и стандардизацију услова пословања у погледу радне снаге), а нарочито захваљујући пракси интервенционизма (социјалне) државе у виду проширења дејства колективног уговора о раду (што мотивише послодавце да остану у удружењу послодаваца како би могли утицати на садржину (секторског) колективног уговора чије дејство потом извршна власт проширује (на иницијативу социјалних партнера). На тај начин, држава подстиче социјални дијалог прописујући репрезентативност социјалних партнера, обавезу колективног преговарања (на гранском нивоу или нивоу предузећа — о зарадама и радном времену), успостављањем јавних агенција за мирно решавање колективних радних спорова.

Социјални дијалог (није посебно људско право) већ збир више људских права. Тај збир права човека укључује пре свега колективна права запослених и послодаваца, права којима се штите колективни интереси, и која се колективно остварују. У корпус колективних права запослених убрајају се: право на синдикално организовање, право на колективно преговарање, право на колективно деловање (штрајк, репе, бојкот), право на информисање, право на консултовање, право на партиципацију-саодлучивање. Колективна права на страни послодаваца укључују право на удруживање (удружења послодаваца), право на колективно преговарање, право на колективно деловање, односно индустријску акцију (локаут).

У Србији је током 2007. године социјални дијалог у дубокој кризи. Није закључен Општи колективни уговор, релативно мали број по-