Радно и социјално право

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

себних (гранских) колективних уговора о раду је закључен, све ређе се закључују колективни уговори код приватних послодаваца – обухватност запослених колективним уговорима је све мања и мања (сем у јавним предузећима и установама јавних служби). Парадокс је у томе што је радно законодавство у доброј мери хармонизовано са европским, док у таквом законском оквиру уместо развијеног социЈалног дијалога присутна је пракса и ехо глобалног либерализма – приватизација и нови инвеститори нису присталице социјално одговорног менаџмента — све више се једнострано уређују услови рада правилницима о раду. Све то води дехуманизацији услова рада, потенцира субординацију и несигурност запослења — стрес. Одсуство културе социјалног дијалога, (можда) менталитет неспремности за (социјални) компромис, ауторитарни (уместо консесуалног, социјално одговорног) менаџмент.

Генеза трипартитног социјалног дијалога се везује за искуства током ратне индустрије, кад је долазило до тесне сарадње између државе, послодаваца и запослених. После Октобарске револуције, у западноевропским државама се у јачању социјалног дијалога и трипартизма види начин за постизање социјалног прогреса и превладавања изразитог раслојавања у циљу смањења изгледа за социјалне (политичке) конфликте (рада и капитала).'“ Трипартизам доживљава пуну афирмацију као принцип обезбеђивања трајног социјалног (међународног) мира заснованог на социјалној правди са оснивањем Међународне организације рада 1919. године (Мировни уговор, Део ХП.

У идеолошком смислу, развијен социјални дијалог и његова институционалнизација се везује за идеологију корпоратизма, која има дугу историју која сеже у политичку филозофију ХТХ века (инспирисане делом и средњовековним сталешким друштвом), као реакција на идеологију индивидуализма, либерализма и конкуренције. Идеологија корпоратизма, која има своје бифуркације у различитим корпоратистичким теоријама, од којих су неке доживеле свој недемократски одијум – корпорације у доба фашизма или ауторитарних режима, махом теже институционализованом посредовању интереса рада (синдиката) и капитала (послодаваца), односно равнотежи или хармонији

бр, Humblet, Social Dialogue and Human Rights, y The Essence of Social Dialogue in (South East) Europe, eds. M. Rigaux, J. Rombouts, Oxford, 2006, стр. 1. 31