Радно и социјално право

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

Значење овог појма може се извести из речи из којих се он састоји, тј. из његове синтагме. Реч (придев) радни својим значењем даје одговор на два питања: прво шта је то поводом чега се радни однос успоставља и друго, у којој области друштвеног живота се он успоставља. Овај придев указује, дакле, на садржину односа и на његово место у друштвеној структури. Његову садржину чини процес рада који се састоји од повезаног деловања његових субјеката (њихових радњи) чији је циљ производња одређених производа и пружања одређених услуга. Дакле, радни однос се успоставља поводом вршења одређене врсте рада и он, у ствари, представља облик рада. То ће рећи да он изражава положај учесника у овом процесу. Радни однос претпоставља, дакле, одређене субјекте (два субјекта) и садржину (вршење рада). Може се рећи да је то однос између одређених субјеката чију садржину чини процес рада. Управо полазећи од његове садржине за радни однос се често каже да је он облик вршења рада који има одређене карактеристике. Ова констатација је више него тачна. Међутим, она захтева одређена допунска прецизирања. Речено је већ да је појам „рад“ шири од појма „радни однос“. То значи да појам „радни однос“ не покрива све облике рада. Зашто Зато што је он облик зависног рада. Који је то завистан рад То је онај рад који једино лице (физичко) врши код другог лица за његов рачун, под његовом влашћу и у његово име. Да би овај рад имао својства радног односа он мора бити плаћен од стране субјекта у чије име и за чији рачун се врши. Дакле, рад у радном односу је плаћен рад. Он је извор дохотка за онога који га врши. Међутим, треба рећи да је рад запосленог извор дохотка и за послодавца. Ако би једно лице вршило рад код другог лица гратис (бесплатно) онда такав рад не би имао облик радног односа. Једна од битних карактеристика рада јесте организација. То значи да је рад организовани процес вршења одређене делатности и да се за своје вршење претпоставља организоване облике рада. Постојање организованих облика рада у друштву је битна економска и не само економска претпоставка за настанак радног односа.

И не само за настанак, него и за његово постојање. У сваком друштву постоји више облика организованог рада као што су: предузећа, радње, канцеларије, задруге, установе и други облици вршења одређеног рада. Ови облици рада увек неком припадају. Имају, дакле, свога власника или закупца. Међутим, да би власник одређеног привредног субјекта или ванпривредног субјекта организовао вршење рада неопходно је да пронађе физичка лица која поседују одређена знања и која могу и која хоће да врше рад. У питању су лица која поседују радну снагу односно радну способност.

Према томе, капитал и радна снага као фактори процеса рада су претпоставке за настанак и постојање радног односа. Пошто капитал и радна снага увек припадају одређеним лицима то је и неопходно да се та лица сусретну и изјавама својих воља успоставе одређени однос поводом вршења рада. Вршење рада у радном односу претпоставља, дакле, два субјекта једног који организује вршење рада и другог који поседује одговарајућу радну способност за вршење конкретног рада. Организовање вршење одређеног рада може да чини власник