Радно и социјално право
РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО
капитала или друго лице које по неком другом основу користи капитал. Лице које организује рад и које ангажује друга лица ради вршења рада у организационој јединици назива се послодавцем.' Лице које врши рад код послодавца назива се послопримцем, радником, запосленим, службеником.“
Према томе, радни однос као реална друштвено-економска категорија успоставља се и функционише између послодавца и лица које он запошљава у одређеном организационом облику рада. То је, дакле, двострани однос у коме се на једној страни налази лице које организује вршење рада запошљава одређена лица и управља радом и имовином (послодавац) а на другој страни лице које поседује радну способност и које врши рад. Ова два лица или субјекта успостављају радни однос поводом вршења рада ради стицања дохотка. Власник капитала односно привредног субјекта то чини ради стицања добити односно профита. Облик дохотка запосленог (радника) јесте зарада односно плата.
Одсек П Законски концепт радног односа
Претходним напоменама дата је скица радног односа као друштвене и еко-
номске појаве. Међутим, првенствено због економског и социјалног значаја који рад има за друштво, друштвене групе и појединце услови његовог вршења, као и положај субјекта, који га врше су предмет регулисања правних норми. Регулисањем се врши утицај на функционисање радног односа тако што се правним нормама утврђују правила понашања његових субјеката. Он, дакле, није само фактички однос вршења рада него и правни однос, тј. однос у коме субјекти морају поштовати унапред утврђена права и дужности на раду, по основу рада и у вези са радом. Зашто држава регулише радни однос7 Она то чини да би применом норми које она доноси или норми које доносе други субјекти, а она гарантује њихову примену, остварила или утицала на остваривање циљева економског и социјалног развоја.
У којој ће мери нормативни систем допринети остваривању утврђених циљева односно друштвених вредности то зависи од квалитета нормативног система, али и од претпоставки неопходних за његову примену. На овом месту под нормативним системом се подразумева укупност општих правних норми које садрже правни акт којим се регулишу понашања субјеката радног односа. Да би овај систем норми био реалан, а то значи да би одговарао стварном стању односа и могао да делује као снага која покреће те односе, једна од претпоставки је и да су његови творци добро познавали реално стање односа у друштву у моменту његовог стварања. Реалност једног нормативног система свакако да зависи, пре свега, од материјалних претпоставки за његову примену, од других делова нормативног система
1
Према чл. 4 3.П. послодавац јесте домаће или страно правно или физичко лице које организује и врши рад у своје име и у своју корист.
> Закон о раду употребљавају термин запослени и под њим подразумева физичко лице које је у радном односу код послодавца.