Радно и социјално право
Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА
као и од организовања и функционисања правне државе а пре свега независног судства. Међутим, у нормативни систем се увек пројектују и одређена очекивања у погледу афирмације неких нових института који би направили одређени помак у развоју радних односа. Тако да у оној мери у којој не буду створене стручне, материјалне и правне претпоставке за њихову примену они ће у закону или другом акту постојати само номинално а не и стварно. Између нормативно пројектованих нових института и реалног стања односа неће бити подударности.
На основу нормативног стања односа приступа се одређивању правног значења појма радног односа. Одмах треба рећи да ни законодавци у законима о радним односима не дају дефиницију радног односа. Разуме се да то и није посао законодаваца, па самим тим ни закон не треба да се бави регулисањем дефиниције радног односа. Међутим, правна струка је позвана да на основу укупне анализе система норми које су задржане у законима одреди правни појам радног односа. Држећи се наведене основе радни однос са правног аспекта могао би да се одреди као: институционализована веза између послодавца и запосленог (радника) која се успоставља на основу слободне изражене сагласности њихових воља и остварује у организованим облицима рада у којима запослени врши рад под управом послодавца и на основу тога стиче одређену зараду и друга права на раду и по основу рада. Шта то значи да је радни однос институционализована веза То значи да је сагласност воља и садржина сагласности (оно чему је постигнута сагласност) материјализована у одређеном индивидуалном правном акту. Тај акт може бити уговор о раду или акт надлежног органа. Уговор о раду, према закону представља акт институционализације воља субјеката радног односа који се заснива са послодавцем, тј. правним или физичким лицем. Акт надлежног органа представља акт институционализације воља субјеката радног односа који
се заснива у државном органу и организацији, органу и организацији јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе.
Према Закона о радним односима у државним органима Р. Србије појам „акт државног органа“ подразумева три врсте аката и то: 1. акт о избору односно постављењу на функцију; 2. одлука функционера који руководи државним органом о избору између пријављених кандидата и 3. споразум о преузимању запосленог из другог државног органа – Закони који регулишу општи режим радног односа утврђује да се радни однос заснива уговором о раду. Међутим, кад је у питању радни однос у државном органу и организацији, органу и организацији јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе републички закон утврђују да се радни однос заснива на основу акта државног органа. Према томе, уговор о раду са становишта законских норми представља акт заснивања радног односа, док акт државног органа представља акт на основу кога се заснива радни однос. Према већ поменутом Закону о радним односима у државним органима Р. Србије радни однос се заснива даном ступања на рад лица које је изабрано односно постављено или преузето.
Радни однос је однос између послодавца и запосленог. Закон о основама радних односа под термин „послодавац“ подводи предузећа, друга правна или
10