Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

физичка лица (чл. 1). Ови субјекти се, дакле, појављују у функцији послодавца. Из овог члана би се могло закључити да је послодавац оно лице (предузеће, друго правно лице и физичко лице) које заснива радни однос са запосленим лицем. Тај однос између њих се успоставља по основу рада. Извор радног односа је, дакле, потреба вршења рада. Међутим, овај Закон у чл. 2 под појам послодавца подводи и државу, односно јединице локалне самоуправе. Закон о радним односима Р. Србије под послодавцем подразумева домаће и страно правно физичко лице које има запослене (чл. 6). Закон о раду у чл. 5 ст. 2. прописује да својство послодавца може имати домаће, односно страно правно или физичко лице, које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица.

Досадашње напомене, које су дате у вези указивања на правни појам радног односа и у вези са субјектима радног односа указују, бар се нама тако чини, на неке полазне основе за одређивање појма послодавца као субјекта радног односа. Те полазне основе, чини се, биле би следеће: прво, да је послодавац лице које испуњава услове да буде субјект права а које може бити правно или физичко, домаће или страно лице, друго, да се то лице организује само за вршење неког рада у одређеном организационом облику (предузеће, установа, државни орган, радња итд.) у коме управља пословањем и радом: односно да организује вршење рада у неком организацијом облику (рађање, оенција, ресурс, итд.). треће, да то лице ангажује друга лица ради вршења рада (има запослена лица); четврто, да ангажовање других лица врши индивидуалним правним актима којима заснива радни однос са њима односно по основу којих заснива радни однос са њима (уговор о раду, акт надлежног органа) и пето, да за обавезе преузете актом о заснивању (уговором или другим актом) гарантује својом имовином. Овде су наведени формално-правни и материјално-правни елементи послодавца као субјекта радног односа. Први и четврти су формално-правни елементи, а други и трећи су материјално-правни. Неспорно је да су примарна његова три обележја а то су: 1. обављање одређене делатности; 2. запослено особље (персонал) и 3. управљање пословањем и радом. Поставља се питање да ли је својство субјекта својине на средствима рада битно обележје правног појма послодавца. Одговор је негативан. Ово из разлога што се у функцији послодавца може појавити и лице које организује вршење рада на средствима које нису у његовом власништву већ их оно, на пример, употребљава по основу уговора о закупу и не сам уговором о закупу. Поред тога, треба истаћи да су у великим предузећима (компанијама) функција власништва над предузећем и функција управљања предузећем и у предузећу раздвојене. Предузеће има својство правног лица што значи да у правном саобраћају може да преузима права и обавезе. За преузете обавезе предузеће одговара својом имовином. Функцију послодавца у овим предузећима врши директор или менаџер или неко колективно тело или орган. Међутим, то не значи да у истом лицу не може бити сједињења и функција власника и функција послодавца.

Да ли је послодавац предузетник Ово питање се поставља из разлога што је једно од обележја послодавца организовање вршења одређене делатности. Са економског аспекта посматрано лицеско Obgguasyje вршење одређене делат-

|3 f |] |