Радно и социјално право

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

делимично из општег правног режима радних односа и да се подвргне посебном правном режиму. У питању су, на пример, делатности државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавне службе и друге делатности. Ови разлози су условили доношење и постојање посебних закона о радним односима. То су, дакле, закони којима се утврђује посебан режим радних односа за све запослене у одређеним делатностима и за све послодавце који обављају те делатности.

Постоји не тако мали број закона у правном систему Србије који, поред свог главног, основног, примарног предмета регулисања, регулишу и радне односе. Међутим, у вези са овим законима треба рећи да они не регулишу радне односе у целини него само материју одређених института радних односа. На пример, услове за заснивање радног односа, престанак радног односа, заштиту на раду или пак сметње за заснивање радног односа, услова за вођење штрајка, полагање стручног испита и друге односе. Углавном се ради о законима који регулишу обављање привредних и ванпривредних делатности (нпр. делатности високог школства, школа, здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, вађења руде и минерала, грађевинарству, хемијској индустрији итд.) каои о законима који регулишу структуру, организацију и функционисање одређених установа, државних органа и јавних предузећа.

Ови закони садрже норме којима регулишу само неке институте радног односа уграђујући у њих одређене специфичности у односу на њихов општи режим. Потребе за специфичностима у режима ових института произлазе из саме природе делатности и услова у којима се оне врше.

На пример Закона о универзитету утврђује да је факултет образовно-научна, односно, образовно-уметничка установа, која у оквиру своје матичне делатности обавља основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије, као и облике стручног образовања и усавршавања. Више је него сигурно да је природа делатности факултета као чланова универзитета утицала да Закон о универзитету регулише услове за избор сарадника и наставника као и поступак њиховог избора другачије него што је то утврђено у општем правном режиму заснивања радног односа.

Према томе, овде су сами услови за избор и поступак избора примерени захтевима за вршење делатности у области научног, односно уметничког и образовног рада.

У трећу групу закона који су од значаја за радни однос, тј. за остваривање права, обавеза и одговорности запослених спадају закони који не регулишу радне односе али чије се одредбе примењују на одређене институте из радног односа и обезбеђују њихово функционисање. Дакле, одредбе ових закона се примењују поступку примене одређених института радног односа. На пример, одредбе Закона о облигационим односима које регулишу штету и њену накнаду примењују се на одговорност за штету која настане на раду или у вези са радом. Или, на пример, нека правила из Кривичног закона и Закона о кривичном поступку примењују се у поступку утврђивања дисциплинске одговорности и изрицања

22