Радно и социјално право
Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА
а (који односи на упућивање радника на плаћено одсуство) и чл. 296 (који се односи на рад фонда средстава за исплату најнижих зарада) претходног закона до 30. јуна 1997. године, односно до 31. марта 1997. године.
Но могућно је да одређени закони буду донети за одређено време (тепорални закони). Време трајања може бити одређено законом или ако су донети за случај наступања одређених посебних околности док трају те околности.
На крају треба указати да на престанак закона утиче и доношење новог устава или ревизија постојећег. Како устав представља највиши и основни акт који утврђује основе и оквире за доношење закона, одређује органе за њихово доношење, утврђује поступак доношења, садржину и врсте закона то је готово извесно да ће доношење новог устава или ревизија постојећег утицати на затечени систем законодавство било да то захтева доношење новог закона и престанака важења постојећих било до захтева измене и допуне постојећих, тј. њихова усклађивања са новим уставним одредбама или са новим уставом.
Закон, дакле, почиње да се примењује од дана ступања на снагу. То значи да важи за будућност. Поставља се питање: „Да ли се одредбе Закона могу применити на односе који су успостављени пре његовог ступања на снагу "2 Општи је принцип да закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство. Од овог правила оба устава дозвољавају изузетак и то само за поједине одредбе закона. Само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство ако то захтева општи интерес који мора бити утврђен при њиховом доношењу. У том смислу и Уставни суд Србије полазећи од чл. 121 ст. 1 и 2 Устав Србије утврђује: само се законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.“
Устав Србије прописује да се кажњива дела утврђују и казне за њих изричу према закону, односно према другом пропису који је важио у време извршења дела, осим ако је нови закон, односно пропис блажи за учиниоца.
Ове одредбе би могле да нађу своју примену у оном делу закона који регулише дисциплинску одговорност запослених. На пример, ако се против запосленог води дисциплински поступак због теже повреде радне обавезе предвиђене законом на коју се према закону изриче мера престанка радног односа, па у току трајања поступка дође до измене или доношења новог закона који не регулише више ову повреду радне обавезе или је сврстава у повреде за које се изриче лакша казна онда ће дисциплински орган применити нови закон а упориште за то ће управо наћи у цитираној одредби Устава Србије. То за запосленог значи да ће се дисциплински поступак обуставити, односно да ће му бити изречена новчана казна. Исто тако примениће се нови закон и кад смањује износ новчане казне или кад више не предвиђа повреде радних обавеза за које се изриче новчана казна а поступак дисциплински је у току. Дисциплински поступак се сматра окончаним ако је одлуке на нивоу предузећа, односно код послодавца постала коначна.