Радно и социјално право

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

се раст зарада у одређеној мери задржао као параметар индексације. Изузетно је велики притисак јавности да се поправи материјални положај најстаријих, као последица насталих разлика између просечних зарада и просечних пензија. Раст зарада у јавном сектору у протеклих пет година је био знатно бржи него у приватном сектору и то је резултат владине политике зарада. Такође, спорост у поступку приватизације омогућава стално преливање друштвеног капитала у зараде. У таквим условима мора се рећи да је захтев најстаријих потпуно разумљив и оправдан.

Када се говори о висини пензија мора се узети у обзир однос уложеног у пензијски систем и враћеног корисницима пензија. Свако осигурање настоји да успостави одређени однос између штетног догађаја и одштете. За разлику од осигурања ствари, које се темељи на еквивалентности штете и одштете, осигурање особе, у које спада и пензијско осигурање, почива на ''осигурању суме", тј. осигурању у коме се у однос еквивалентности ставља давање с примљеном накнадом (премијом). Изузетак представља ризик инвалидности чији је узрок повреда на раду или професионална болест, где се накнада ставља у однос са давањима која би осигураник извршио да није наступио овај ризик. У случају инвалидности проузроковане неким другим узроком ово претпостављено давање се узима само делимично.

Посматрано у перспективи животног циклуса, однос просечног периода плаћања доприноса (33 године) према просечном периоду коришћења пензије (16 година) помножен са просечном стопом доприноса одређује ту сразмеру (повратак уложеног) и она би у постојећим условима (у Фонду запослених) износила 45,37% зараде за старосну бруто пензију (са доприносом за здравствену заштиту), односно 64,73 % зараде без пореза и доприноса у односу на старосну пензију без доприноса за здравствену заштиту. Просечна старосна пензија у прошлој години је износила 73,18 % просечне зараде без пореза и доприноса да би већ за прву половину ове године достигла 65,69%. Поштовање принципа сразмерности, на који се и многи критичари садашњег начина усклађивања позивају, захтева, дакле, даље смањење овог односа до кога ће до краја године вероватно и доћи, али ће ванредним усклађивањем тај ефекат бити неутралисан. У поређењу са осталим републикама бивше СФРЈ може се видети да је Србија 2006. године имала највећу стопу замене зараде пензијом.

Рачуница, дакле, показује да се за тек нешто више од два месеца осигурања (2,06) обезбеђује месечни износ старосне пензије, па свако може простом рачуницом да утврди свој бруто износ пензије, који подразумева и допринос за здравствену заштиту по стопи од 12,3%. Неопходно је имати у виду да се у обзир узима просечна зарада из целокупног периода запослења, а најраније од 1970. године.

Наравно, овакав обрачун“ је само симулирање индивидуалног рачуна и виртуелне штедње, која треба да обезбеди сваком осигуранику да поврати свој улог у периоду по одласку у пензију. Акумулирани улог се дисконтује Ha ануитете сходно очекиваном трајању живота утврђеног применом таблица смртноси и закона ве-

° Edward E. Palmer: Methods of financing social security in a context of declining contribution revenues, (u: Actueries and Statisticians, 12th International conference of Social Security, International Social Security Association, Prague, 1997, str. 2.