Радно и социјално право

Др Велизар Голубовић: АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ У ФУНКЦИОНИСАЊУ...

ликих бројева." Јасно је да би стопа виртуелне штедње морала бити знатно већа од стопе раста друштвеног производа или било ког другог параметра економских кретања да би се остварио садашњи износ пензије. Наведена рачуница оставља по страни солидарност са женама, чија се пензија увећава за 15%, као и солидарност са корисницима инвалидске и породичне пензије остварене по основу повреде на раду или професионалне болести која се одређује на претпоставци да је остварен пун стаж осигурања – 40, односно 35 (жене) година. Поставља се питање уколико се и право на старосну пензију мора дотирати, одакле обезбедити средства за остала права која се у мањој или већој мери ослањају на солидарност, односно како да функционише систем из кога већина учесника добија више него што су у њега уложили" Улагања оних који не остваре право на пензију нису довољна. Просечно трајање осигурања последњих година је продужено, захваљујући повећању старосне границе тако да просечно износи око 34 године за кориснике старосне пензије који су остварили право у овом периоду. Уз то повећање старосне границе, с обзиром на очекивано трајање живота (70 година за мушкарце и 75 за жене) не омогућава корисницима старосне пензије – мушкарцима - да поврате уложена средства у пензијски систем. Стога постојећи систем није праведан за генерацију која сада одлази у пензију, јер се на њихов терет обезбеђује солидарност за све остале кориснике пензије. Опште правило пензијског система заснованог на принципима текућег финансирања и међугенерацијске узајамности јесте да већи повратак уложених средстава остварују старије генерације. Обезбеђење принципа еквивалентности и повратка уложених средстава најбоље се обезбеђује у наведеном систему фиктивно одређених доприноса где се унапред одређује допринос који ће осигураник уплаћивати а пензија се добија актуарским обрачуном акумулираних средстава (увећаних изабраним економским параметром) на износ ануитета, с обзиром на очекивано трајање живота. У овом систему, дакле, нема прерасподеле дохотка, минимизира се тежња ка раном пензионисању и ка скривању дохотка, а држава гарантује минималну пензију у одређеном износу од просечне зараде обезбеђујући средства за ту намену“ У циљу стварања праведног и стимулативног пензијског система Србија би у наредном периоду требало озбиљно да размотри могућност за прихватање оваквог система. У садашњем систему солидарност је присутна код свих инвалидских пен зија, затим код најнижих пензија, као и код породичних пензија остварених п основу смрти осигураника. Такође, на солидарности је у целини засновано прав на туђу помоћ и негу, као и право на новчану накнаду за случај телесног оштећења оствареног по основу повреде на раду и професионалне болести. Кад су у питању инвалидске пензије подаци у фонду запослених говоре да осигурање у просеку траје око 25 година а коришћење пензије око 18,5 година, а код породич-

о о

7 На оваквим основама функционише систем фиктивно одређених доприноса примењен најпре у Шведској, а потом и у Италији и Пољској.

® Piotr Bujak, Marek Gora: AxtyemHa ситуација пензијског система у Југославији и потреба за реформом: Међународно искуство са посебним акцентом на могуће поуке из искуства Пољске, (у: Анализа могућег утицаја пензијских реформи на тржиште рада и финансијска тржишта у Југославији. Београд, 2001) стр. 28–30.