Радно и социјално право

Др Велизар Голубовић: АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ У ФУНКЦИОНИСАЊУ...

Taka о осигураницима обједине — изузев групе војних осигураника, који ће се према изјавама званичника ускоро придружити јединственом фонду. Извесно је, међутим, да неких уштеда у виду смањења трошкова не треба очекивати јер се применом организације и принципа месне надлежности Фонда запослених као доминантног, на нови Фонд намеће потреба за другачијим територијалним распоредом (сходно месној надлежности већег Фонда) потпуно централизоване администрације Фонда самосталних делатности, што не дозвољава важеће радно законодавство, па ће се на једној страни створити вишак запослених, а на другој страни ће бити неопходно запослити нове раднике. Фонд пољопривредника није имао своју стручну службу већ само органе Фонда, па ће једина уштеда бити на нивоу врха менаџмента – уместо досадашња три постојаће само један.

Повећање ефикасности рада неће наступити самим обједињавањем администрације, већ њеним бољим организивањем у односу на досадашње стање и успешно извршеном информационалном консолидацијом. У том погледу важна је реализација пројекта Светске банке и Међународног удружења за развој «Консолидација наплате и реформа пензијске администрације у Србији». Овим Пројектом је предвиђено и увођење Централног регистра обвезника уплате доприноса и осигураника који ће омогућити потпуни увид у наплату доприноса свим организацијама социјалног осигурања (као и свим заинтересованим субјектима), што посредно треба да допринесе и побољшању његове наплате.

НЕОПХОДНОСТ НАСТАВКА РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ПЕНЗИЈСКОГ СИСТЕМА

Изостајање значајних ефеката после измена Закона о пензијском и инвалидском осигурању на плану уравнотежења прихода и расхода овог осигурања, те стварања финансијски одрживог система захтева предузимање даљих корака. На располагању су две врсте мера – једне на страни повећања прихода, а друге на страни смањења расхода. Са аспекта повећања прихода предлаже се повећање стопе доприноса и то на уштрб даљег смањења стопе пореза на зараду како би се задржао постојећи степен оптерећења зарада јавним приходима, као и сам износ трошкова рада. Овај предлог има своје оправдање управо у напред наведеним грешкама економске политике које су довеле до дефицита пензијског Фонда запослених.

Највећа могућност уштеде расхода за пензијско осигурање се свакако налази у ускраћивању привилегија за жене – 15% увећан стаж осигурања и пет година нижа старосна граница. Процењује се да ове привилегије увећавају расходе за 7,77. Актуарски прорачуни показују да би стопа доприноса за жене, која би обезбедила покриће за прописани обим права, морала бити већа за 44%. Оваква привилегија је реткост у земљама ОЕЦД-а и треба је озбиљно размотрити, с 00зиром да не постоје објективни разлози за њен опстанак. Наиме, оптерећеност жене на послу и у породици (мерено бројем рођене деце) не оправдава привилегију у остваривању права на пензију. Ускраћивање стечених привилегија захтева посебан опрез, с обзиром да се са привилегијама људи саживе и доживљавају их као природно право, па им тешко пада њихово одузимање. У нашим условима

46