Радно и социјално право

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

власти, начини и облике запошљавања у општим прописима међународног јавног права и унутрашњем праву појединих земаља у региону, посебно у земљама насталим на подручју бивше СФРЈ. Упоредо са освртом на теоријски приказ права инвалида на рад и проблем запошљавања, у овом реферату ће се сагледати досадашња достигнућа у остваривању права на рад и запошљавање инвалида и ефекти појединих облика и начина запошљавања. У циљу унапређења запошљавања инвалида, треба видјети да ли и у којој мјери постојећи правни оквири појединих држава а првенствено Републике Србије и Републике Српске, омогућавају инвалидима остваривање права на ради запошљавање с циљем да им се омогући да живе од свог рада и активно укључе у друштвене токове и да њихов рад постане основ економске и социјалне сигурности.

Запошљавање инвалида у политикама и стратегијама запошљавања сваке земље треба да има одговарајуће мјесто. Политика запошљавања инвалида треба да представља резултат дијалога јавне власти и инвалидског покрета јер се само кроз дијалог и партнерски однос ове

двије стране могу унапредити социјална права инвалида и обезбједити њихово укључивање у све друштвене токове.

Стручна расправа о овом реферату треба да у виду закључка истакне потребу дефинисања политике запошљавања инвалида у оквиру политика у области инвалидности у појединим државама, доградњу законских рјешења везаних за остваривање права инвалида у цјелини, са акцентом на право инвалида на рад и запошљавање и она права која су предуслов за његово остваривање. Резултат стручног савјетовања о овој проблематици такође би требале бити смјернице и препоруке за унапређење политике запошљавања инвалида и унапређење појединих облика запошљавања у државама региона, посебно у Републици Србији и Републици Српској, који у овом тренутку не пружају и не омогућавају достојанствен рад инвалида.

Основни разлог зашто се у овом реферату даје акценат на анализу запошљавања инвалида у земљама насталим на подручју бивше СФРЈ а посебно у Републици Србији и Републици Српској јесте исто правно наслеђе, транзиција и друштвене промјене и готово идентичан друштвено-економски развој и даља сарадња након сецесије.

551