Радно и социјално право

Данило Рончевић, Гарантовање слободе синдикалног удруживања, Радно и социјално право, стр. 155-167, ХШ (17 2009)

вих материјалних или моралних интереса. Укратко, мада је начелно можда у интересу радника да избегну оснивање превеликог броја синдиката, одлука о јединственом синдикалном покрету треба да буде добровољна, а не наметнута кроз интервенцију државе.

Контролни органи МОР-а су прихватили разлике које нека законодавства праве међу синдикатима у зависности од степена њихове репрезентативности. Како би се избегле злоупотребе, ови органи се, у начелу, старају о томе да мерила која су одређена за процену те репрезентативности буду објективна, унапред успостављена, уверљива пре свега, у принципу, број чланова – и да се мањинским организација пружи довољна заштита која би им омогућила да наставе и да развијају своје синдикалне активности. Мада је на тај начин у великом броју земаља усвојен принцип прављења разлике међу синдикалним организацијама, посебно како би се олакшао хармоничан развој професионалних односа, треба се још запитати да ли првенство или екслузивност која је призната неким организацијама по питању репрезентативности не води можда значајном ограничавању активности мањинских синдиката, и не утиче ли се тиме на раднике при избору организације. У том смислу, погодности које се додељују неким синдикатима не би требало да прекораче предност у репрезентативности, посебно у поступку колективног преговарања. Репрезентативност организација радника се обично процењује (а то је случај са Шпанијом или Француском) на различитим нивоима: нека организација која је мањинска на националном или интерпрофесионалном плану, али која је репрезентативна у неком сектору делатности, или за неку одређену групу радника, може, као и велики синдикални покрети на нивоу земље, да на прикладан начин брани специфичне интересе својих чланова, да преговара о условима рада и да склапа колективне уговоре '.

” Buau MBP: La liberté syndicale. Recueil de décisions et de principes du Comité de la liberté syndicale du Conseil d’administration du BIT, 4. usmare, Женева, 1996.г., параграфи 286 u HapeqHu. Bugu o opome u J. A. ERSTLING: Le droit de se syndiquer, Женева, MBP, 1977.r., erp. 59-60. |

8 Види MBP : Збирка одлука и начела Комитета за синдикалне слободе Административног савета МБР-а, 4. издање, Женева, 1996., параграф 309 и наредни; Међународна конференција рада, 81. заседање, Kenesa, 1994.r.: Liberté syndicale et négociation collective. Etude d’ensemble de la Commission d’experts pour l’application des conventions et recommandations, Kenegpa, MBP, 1994.r., naparpadu 97-98.

161