Радно и социјално право

Драгослав Хаџи Танчић, Кривично дело на раду или у вези са радом, Радно и социјално право, стр. 169-195, ХШ (17 2009)

сленог, његово понашање и потребе послодавца, наведено је у уводном делу текста члана 179. Закона о раду после кога следи навођење самих отказних разлога, при чему се отказни разлози из тачака 2) до 6) овог члана односе на понашање запосленог. Конвенција МОР-а број 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца на исти начин опредељује разлоге за отказ уговора о раду (члан 4. – "Радни однос радника неће престати ако за такав престанак не постоји ваљан разлог везан за способност или понашање радника или за оперативне потребе предузећа установе или службе." Подвлачење је наше).

Кривично дело на раду или у вези са радом као разлог за отказ уговора о раду (у даљем тексту: отказни разлог) из члана 179. тачка 4) један је од шест отказних разлога из истог члана који се односе на понашање запосленог. Преосталих пет су: скривљена повреда радне обавезе утврђена општим актом или уговором о раду (тачка 2); непоштовање радне дисциплине прописане актом послодавца (тачка 3); понашање запосленог које је такво да запослени не може да настави рад код послодавца (такође тачка 3); невраћање запосленог на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока за неплаћено одсуство или мировање радног односа у смислу закона (тачка 5); злоупотреба права на одсуство због привремене спречености за рад (тачка 6).

Ако општи појам радне дисциплине подразумева скуп утврђених дужности (обавеза) о понашању запосленог на-раду или у вези са радом, а кривично дело на раду или у вези са радом је према самом законском тексту отказни разлог који се односи на понашање запосленог, мора бити неспорно да је овај отказни разлог према својој правној природи дисциплински. И он није, како је истакнуто, једини дисциплински отказни разлог у Закону о раду, јер се понашање запосленог као повреда прописаног понашања и не може сводити на учињено дело са елементима кривичног дела.

Радни однос радника неће престати вољом послодавца због разлога везаних за понашање радника пре него што му се омогући да се брани од изнетих навода (осим ако се са разлогом може очекивати од послодавца да му пружи ту могућност) утврђено је чланом 7. Конвенције број 158. Следећи ову обавезу Закон о раду прописује поступак одбране запосленог у поступку отказа уговора о раду у члану 180, при чему одбрана запосленог, упркос ограничењу о коме ће бити речи, одговарајуће кореспондира са правом државног службеника да у дисциплинском поступку изложи своју одбрану.

Законом о раду утврђени отказни разлог, дакле и онај који се односи на понашање запосленог, по себи није довољан за отказ угов-

175