Радно и социјално право

Драгослав Хаџи Танчић, Кривично дело на раду или у вези са радом, Радно и социјално право, стр. 169-195, XII (1/ 2009)

ора о раду. Он мора да буде оправдан (уводни део реченице у члану 179), односно довољан (члан 180. став 3). Конвенција број 158, која, иначе, не утврђује отказне разлоге, говори о ваљаном разлогу (чл. 4. и 7). Елемент оправданости (ваљаности, довољности) разлога за отказ уговора о раду није дефинисан ни Конвенцијом МОР-а број 158 ни Законом о раду, али је он несумњиво опредељен оним околностима о којима се мора водити рачуна при избору и одмеравању дисциплинске казне (Закон о државним службеницима их прописује у члану 115). Захтев оправданости (довољности, ваљаности) за отказ уговора о раду по основу законом утврђеног отказног разлога мора да буде испуњен и у случају учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом. Евентуално постојање правноснажне осуђујуће пресуде не ослобађа послодавца обавезе утврђивања оправданости отказа уговора о раду у законом утврђеном поступку који се покреће достављањем запосленом упозорења о постојању отказног разлога са правом запосленог да се у датом року изјасни о наводима из упозорења. Дисциплинску природу отказних разлога из Закона о раду потврђују, основано се може закључити, најпре, чињеница да су отказни разлози по својој правној природи дисциплински јер се односе на понашање запосленог, затим положај запосленог у поступку отказа уговора о раду са правом на одбрану као темељним начелом дисциплинског поступка, и то упркос одсуству примене начела усмености, непосредности и контрадикторности, и, коначно, утврђивање одговорности (отказ уговора о раду) уважавањем околности, објективних и субјективних, одлучујућих и за изрицање дисциплинске казне, тачније престанка радног односа као најтеже дисциплинске казне.

2.3. Зашто се мора сматрати да је кривично дело на раду или у вези са радом повреда радне обавезе у генеричком значењу тог израза

Радна обавеза (дужност) је генеричко име за заштитни објект дисциплинске одговорности, а повреда радне обавезе (дужности) генеричко име за дисциплинско дело;и то и у легислативи и у јуриспруденцији. Закон о раду, међутим, одступа од те терминолошке конвенције у члану 179. Овај закон познаје, у утврђивању отказних разлога који се односе на понашање запосленог, дакле у дисциплинској одговорности запосленог, како је речено, повреду радне обавезе, али и непоштовање радне дисциплине, такође и понашање запосленог које је такво

176