Радно и социјално право

Радмила Букумирић-Катић, Примена закона о спречавању злостављања на раду, Радно и социјално право, стр. 81-103, ХТУ (1/2010)

96

в) понашања која могу да доведу до нарушавања личног угледа запосленог, као што су:

вербално нападање, исмејавање, оговарање, измишљање прича, ширење неистина о запосленом уопште и у вези са његовим приватним животом,

негативно коментарисање личних карактеристика запосленог, имитирање гласа, гестова и начина кретања запосленог, понижавање запосленог погрдним и деградирајућим речима, друга истоврсна понашања;

г) понашања која могу да доведу до нарушавања професионалног интегритета запосленог, као што су:

неоправдане сталне критике и омаловажавања резултата рада запосленог,

недавање радних задатака запосленом које није оправдано потребама процеса рада,

неоправдано онемогућавање запосленог да извршава радне задатке,

давање понижавајућих радних задатака којих су испод нивоа знања и квалификација,

давање тешких задатака или оних који су изнад нивоа знања и квалификација;

одређивање непримерених рокова за извршење радних задатака, честа промена радних задатака или неоправдана прекидања у раду, која нису условљена процесом рада,

неоправдано прекомерно надзирање рада,

намерно и неоправдано ускраћивање или задржавање информација које су у вези с послом,

манипулисање са садржином и пословним циљевима запосленог, злонамерно, односно злоупотребом овлашћења давање радних задатака који нису у вези са пословима за које је запослени радно ангажован,

неоправдана, неоснована или прекомерна употреба камера и других техничких средстава којима се омогућава контрола запослених,

неоправдано инамерно искључивање запосленог из образовања, стручног оспособљавања и усавршавања запослених,

друга истоврсна понашања;