Радно и социјално право

Радмила Букумирић-Катић, Примена закона о спречавању злостављања на раду, Радно и социјално право, стр. 81-103, ХТУ (1/2010)

6) запослени треба да настоји:

да се према другим запосленима и послодавцу понаша са достојанством, поштовањем и уважавањем,

да личним примером допринесе стварању радне околине у којој нема злостављања на раду, као ни понашања које би могло да допринесе злостављању на раду, односно да послове обавља у атмосфери поштовања, сарадње, отворености, безбедности и једнакости,

да својим учешћем да допринос у раду на превенцији и спречавању злостављања.

2.2. Могући облици понашања који указују на злостављање и злоупотребу права на заштиту

Могући облици злостављања

Понашања од којих се треба уздржавати, дефинисана су чл.12. Правилника. Ради превенције од злостављања и сексуалног узнемиравања послодавац и запослени треба да се нарочито уздрже од:

а) понашања која се односе на немогућност одговарајућег

комуницирања, као што су:

• – неоправдано и намерно онемогућавање запосленог да изнесе своје мишљење, као и неоправдано прекидање запосленог у говору,

• – обраћање уз вику, претњу и вређање,

• – узнемиравање запосленог путем телефонских позива и других средстава за комуникацију, ако то није у вези са радним процесом и послом који запослени обавља,

• _ друга истоврсна понашања;

6) понашања која могу да доведу до нарушавања добрих

међуљудских односа, као што су:

• игнорисање присуства запосленог, односно запослени се намерно и неоправдано изолује од других запослених тако што се избегава и прекида комуникација са њим,

• – неоправдана физичка изолација запосленог из радне околине,

• | неоправдано одузимање запосленом средства потребних за обављање посла;

• – неоправдано непозивање на заједничке састанке,

• – неоправдана забрана комуницирања са запосленим,

° _ друга истоврсна понашања;