Радно и социјално право

у традицији европског социјалног модела. Тако, недостаје Закон о осигурању од несрећа на раду, што све више долази до изражаја економске кризе која тако дубоко угрожава здравље и безбедност на раду. Растућа изложеност стресу на местима рада (условима транзиције и актуелне кризе) наглашава потребу за доношењем и Закона о спречавању злостављања на раду, који се манифестује на низ начина у условима актуелне кризе. Све чешћи је у пракси вертикални мобинг у виду тзв. пуног стола када се неоправдано повећава обим посла и нормативи и стандарди рада.

Потребно је и доношење Закона о инспекцији рада, како би се управна заштита права из радног односа учинила ефикасном, пружила одговарајућа заштита инспекцији рада, дало више дискреционе слободе инспекторима у вршењу инспекцијског надзора.

Сигурност запослења је веома озбиљно доведена у питање у актуелним условима економске кризе. Испољава се на мноштво начина, индивидуално и колективно отпуштање запослених из економских разлога; растући проценат стечајева (ликвидација); ширење тзв.рада на црно; све чешћа понуда послодавца за закључење анекса уговора о раду под мање повољним условима. У циљу спречавања злоупотреба у погледу измена уговора о раду потребно је изменама Закона о раду ближе уредити питање понуде за измену битних од понуде за измену небитних елемената уговора о раду (попут решења у упоредном праву-нпр. Француском праву). Ове промене треба да предвиде право запослених да одбија анекс уговора о раду, којим се нуди промена битних елемената у раду (природа посла; основна зарада) односно да се у случају одбијања закључења анекса уговора отказ запосленом приписује послодавцу, што даје право запосленом на отремнине и могућност остваривања права на новчану накнаду по основу осигурања за случај незапослености.

И поред ограничења у извору финансирања мера активне политике запошљавања, треба изналазити могућности за укључивање што већег броја незапослених лица (посебно оних који немају тако велике финансијске захтеве).

Констатовано је да економска криза посебно погађа право на зараду-кашњење исплате зарада; поражавајуће висок проценат запослених који остварују право на минималну зараду (преко 25%); констатована је неуплата доприноса за обавезно социјално осигурање. И поред начелне подршке приступу да се у државној администрацији (државној управи, локалној самоуправи, јавним службама) успоставе упоредиви нивои зарада односно платних група и платних разреда,

114