Радно и социјално право

констатовано је да у поступку припреме доношења Закона о платама у јавним службама није у потребној мери уважен социјални дијалог и филозофија колективног преговарања у уређивању примања запослених. Потребно је више аутономије социјалних партнера у јавном сектору при успостављању модела система плаћања државних службеника, локалних службеника и запослених у јавним службама.

У општем режиму примања запослених треба очувати принцип тарифног суверенитета социјалних партнера, али размотрити могућност да се изменама Закона о раду омогући већа флексибилност уговарања зараде у случају економске кризе-преиспитивање ригидног концепта уговарања повољнијих услова рада (т јауот јаботет) у погледу међусобног односа колективних уговора различитог нивоа.

Социјални дијалог у Србији у дубокој кризи: у приватном сектору је врло мало закључених гранских колективних уговора о раду, а још мање је дошло до проширења дејства. Запажа се да је у сектору малих и средњих предузећа колективно уговарање све ређе.

Потребно је законски уредити област партиципације запослених у одлучивању, као савременој тековини индустријске демократије. Законом треба уредити посебно институцију савета запослених, начин избора, организацију и рад.

Констатовано је да још увек није промењен Закон о штрајку и да је потребно преиспитати концепт штрајка у виталним службама и размотрити услове под којима би се могло признати право послодавцима на тзв. одбрамбени локаут (искључење са рада). Економска криза се показала и као моралном кризом-без етике рада, односно социјалне валоризације рада, без успостављања стандарда професионалног и етичког понашања, укључујући и стандарде понашања менађера у контексту социјално одговорне компаније , излазак из економске кризе биће веома успорен. Кодекси понашања посебно за тзв. лиценцна занимања (чије стицање и продужење је условљено не само поштовањем кодекса професионалне и етичке одговорности већ и захтевом за сталним усавршавањем). Мада се доноси све већи број ових кодекса, као израза солидарности и професионалне савести, веома је значајна и њихова примена, како се не би претворили у солидарност професионалне несавесности.

Потребно је обезбедити не само финансијску одрживост система социјалне сигурности, већ и омогућити остваривање стечених права. У области пензијског и инвалидског осигурања треба преиспитати решења о инвалидности и реафирмисати права по основу преостале радне

115