Радно и социјално право

Предраг Трифуновић, Права запослених и уставна жалба, Радно и социјално право, стр. 1-16, ХТУ (1/2010)

Увод

За међународну заједницу сва права су подједнако важна. Европска конвенција о људским правима штити основна, људска и политичка права, а Европска социјална повеља економско-социјална права. Ипак, међународна заштита економско-социјалних права је много слабија, јер она превасходно зависе од економске развијености државе, глобалних финансијских токова и политичке ситуације, па су зато она често неутужива.

Приближавајући се Европској Унији и хармонизујући правни систем, наша земља је половином године ратификовала ревидирану Европску социјалну повељу чији је циљ заштита основних економских и социјалних права запослених (право на рад, правичне услове рада, безбедне и здраве услове, правичну накнаду, образовање запослених, социјално осигурање, информисање, достојанство на раду, становање, колективно преговарање, заштита деце, омладине, жена, инвалида, заштита потраживања у случају инсолвентности итд. – 31 право).

Митровдански устав, коме су била позната решења из тада нератификоване Европске социјалне повеље, отишао је и корак даље. Штитећи запослене и нормирајући да „свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радних односа“, Устав је за разлику од Повеље изричит: „Нико се тих права не може одрећи“ (члан 60. став 4. Устава РО).

Нови Закон о раду у делу који се односи на права запослених не садржи одредбу о немогућности одрицања од радничко-социјалних права. Такво правило нису садржавали ни ранији Устави ни прописи о раду.

Да цитирана одбредба Митровданског устава (2006. година) није само руководна идеја (начело), већ правна норма заповедног карактера говоре нам одлуке Уставног суда Србије поводом изјављених уставних жалби запослених. Уставни суд је чак то правило применио и на однос (изјаву о одрицању) који је настао пре ступања на снагу новог Устава.

Изложимо пример из праксе:

Пре ступања на снагу новог Закона о раду запослени и послодавац закључују споразум о престанку радног односа. Предмет споразума

1 „Службени гласник – Међународни уговори“, бр. 42/09 од 29.5.2009. године

Ко