Радно и социјално право

Предраг Трифуновић, Права запослених и уставна жалба, Радно и социјално право, стр. 1-16, ХТУ (1/2010)

представља и изјава запосленог којом се одрриче дела непримљене отпремнине (део исплаћен пре престанка). Он се пријављује Заводу за тржиште рада и одмах остварује право на новчану накнаду за време привремене незапослености. Такве споразуме закључило је више стотина запослених. Предузеће (некада веома успешно) не успева да се консолидује нити приватизује и да започне производњу. Потресају га незадовољство, штрајкови и немогућности реализације судских одлука (потраживања). У таквој ситуацији коју карактерише социјална беда радници по престанку радног односа подносе тужбе тражећи поништај (неки утврђење ништавости) споразума у делу који се односи на одрицање од отпремнине.

Нижестепени судови сматрају да су тужбени захтеви неосноани јер су запослени тужиоци свесно без мана воље (заблуде или преваре) опростили дуг послодавцу. Судске одлуке не садрже мотиве у погледу опраштања дуга па се може претпоставити да су запослени желели да што пре остваре право на материјално обезбеђење од државе јер у предузећу које не ради не остварују зараду; да су на путу проналаска новог посла; да желе опоравак и консолидацију предузећа у коме су провели године; или да се ради о другим доброчиним разлозима. Републички тужилац не прихвата иницијативу тужилаца за усвајање захтева за заштиту законитости, а Врховни суд страначки захтев за заштиту законитости одбацује као недозвољен. Радници подносе уставну жалбу сматрајући да им је повређено право на правно средство из члана 60. став 4. Устава (кога се нису могли одрећи). Уставни суд усваја уставну жалбу, поништава одлуке другостепеног суда и Врховног суда о одбачају захтева за заштиту законитости и налаже доношење нових.

У таквој ситуацији спорно је да ли Уставни суд може да поништи одлуку у поступку по уставној жалби или може само да поништи одлуку другог државног органа, а не и суда; ако то може да учини да лису у конкретним ситуацијама (радним споровима) донете правилне одлуке.

О уставној жалби

Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајамчена Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту“. Када је

2 Члан 170. Устава РС