Радно и социјално право

Проф. др Невена Петрушић, Повереник за заштиту равноправности улога, надлежност..., Радно и социјално право, стр. 19-36, ХУ (2/2011)

за утврђење, оправдана је у ситуацијама када је ова заштита довољна, било зато што није заитересован за друге видове заштите, било зато што нису испуњени услови за пружање других видова заштите.

Тужбом коју подиже, Повереник може тражити забрану извршења радње од које прети дискриминација, забрану даљег вршења радње дискриминације, односно забрану понављања радње дискриминације (захтев за пропуштање). Истицање захтева за пропуштање умерено је ка остваривању превентивне заштите – спречавању вршења акта дискриминације, односно спречавању понављања акта дискриминације. Овом кондемнаторном тужбом Поверилац од суда тражи да туженом наложи да се суздржи: – од даљег вршења (понављања) исте оне радње коју је раније био извршио, а чије је извршење представљало акт дискриминације, тј. повреду права на једнако поступање; – од радње коју још није започео да врши, а чије би извршење представљало акт дискриминације. Ова тужба је посебна врста кондемнаторне тужбе којом се тражи издавање заповести туженом да изврши специфичну чинидбу – да пропусти радњу чије би предузимање било у супротности са његовом обавезом да такву радњу на предузима. И у погледу ове тужбе важи опште правило да чинидба треба да буде доспела у тренутку подизања тужбе, при чему се сматра да је она доспела ако је тужени већ извршио радњу која је противна његовој обавези да такву радњу не предузима. Када су у питању тужбе за пропуштање у дискриминационим стварима, издавање забране извршења одређене радње може се, међутим, тражити и кад такву радњу тужени уопште није извршио. Захтев ће бити усвојен само уколико тужилац успе да докаже да постоји опасност од извршења радње и да би њено извршење представљало акт дискриминације. Опасност мора бити конкретна и реална, а не апстрактка и нереална, што значи да у конкретном случају постоје јасне индиције које упућују на закључак да ће радња заиста бити извршена. Пресуда којом се усваја захтев за пропуштање подобна је за принудно извршење јер се ради о осуђавној (кондемнаторној) пресуди, којом се туженом налаже да се на одређени начин понаша: да се суздржава од вршења одређене радње. Као тужилац у парници, Повереник је овлашћен на покретање поступака за принудно извршење ове пресуде.

Повереник је, такође, овлашћен да у тужби истакне захтев за уклањање дискриминације, који је посебан правозаштитни захтев којим се тражи да дискриминатор предузме једну или више радњи којима уклања (отклања, одстрањује) стање дискриминације. Истицању захтева за уклањање има места у ситуацијама кад акт је дискриминације