Радно и социјално право

Проф. др Драган Вујисић, Проф. др Мијал Стојановић, Модалитети учешћа радника у корпоративном..., Радно и социјално право, стр. 37-52, ХУ (2/2011) у 14 120 2828 20800 4412 269 CID EDA МИ (ИЦ

заједничко право не захтева никаква обавезујућа правила за обликовање права која важе за национална акционарска друштва, национални законодавци имају при томе одрешене руке.

2. НЕМАЧКА

Према немачком дводомном систему управљања, управа је одговорна за свакодневно пословање компаније а надзорни одбор именује управу. Надзорни одбор је састављен од представника акционара и представника радника. Представнике радника бирају радници и они имају исти положај (права, обавезе, одговорност) као и предстваници акционара.

Законом о радничком саодлучивању у рударској, железарској (индустрија гвожђа) и индустрији челика из 1951. године уведен је паритетни систем саодлучивања у надзорном одбору. Једну половину чланова надзорног одбора именују синдикати и раднички одбори, а другу половину акционари. Један члан који је председник, је неутралан и независтан (како од радника тако и од акционара). Њега именује скупштина акционара на предлог надзорног одбора. Надзорни одбор, такође, именује тзв. радничког директора у управи друштва, при чему представник радника има право вета.

Законом о радничким одборима из 1952. године, радничко саодлучивање раширено је изван подручја рударске, железарске и челичне индустрије, па је уведено трећинско учешће радника у управљању. Сва акционарска друштва и друштва с ограниченом одговорношћу са 500 до 2000 радника имају трећину места у надзорном одбору која су резервисана за представнике радника, док друге две трећине бирају акционари на скупштини (2004. године усвојен је нови закон који не мења битно оквир старог, већ поједностављује правила о избору представника радника и уређује нека мање важна питања која досада нису била изричито законом уређена).

Како синдикати трећинским саодлучивањем нису били задовољни, то је 1976. године усвојен Закон о радничком саодлучивању којим се уводи тзв. квази паритетно саодлучивање у свим друштвима капитала и задругама која имају више од 2000 радника. По том моделу једна половина места у надзорном одбору припада предстваницима акционара, а друга половина представницима радника, при чему председника надзорног одбора, чији је глас одлучујући приликом нерешеног гласања, именују акционари, док потпредседника именују радници. Представници радника у надзорном одбору немају право вета приликом именовања радничког директора.

5 Buan, Kluge N, Stollt M, The Europen Company - Prospects for Worker Board-

40