Радно и социјално право

Проф. др Александар Петровић, Незапосленост као привремена појава или као судбина2, Радно и социјално право, стр. 1-14, ХУТ (1/2012)

културна маргиналност, недостатак ширих социјалних контаката у средини итд.), стање незапослености показује тенденцију да захвати једну петину или више од једне петине онога што се иначе сматра пуним радним веком. При томе, продужавање трајања незапослености није ни мало додирнуто прокламацијама о потреби да се убрза укључивање жена, младих и инвалида у свет рада.

5) Незапосленост се јавља понајвише као незапосленост оних који траже прво стално запослење. Више од две трећине службено регистерованих чине управо они који траже прво стално запослење. То, дакако, значи да се битно погоршавају услови прелаза младих у свет одраслих и њиховог уласка у свет рада. Један део младих не може више реално очекивати да ће ући у свет рада с навршених двадесет или коју годину више, већ тек када се приближи или напуни тридесет и више година. То, свакако, има и мора имати значајних реперкусија не само у погледу расипања постојећих људских потенцијала већ и у погледу оптималних механизама готово биолошке репродукције друштва.

6) Динамика незапослености показује последњих година једну нову тенденцију. Наиме, за незапосленост у нашој земљи раније је било карактеристично да су, упоредо с релативо масовном незапосленошћу и с порастом незапослености, постојале и релативно високе годишње стопе запошљавања. У овом посебном погледу незапосленост код нас се разликовала од незапослености у западној Европи. Наиме, у тим земљама незапосленост је расла због укидања већ постојећих радних места. Код нас, напротив, незапосленост је раније постојала и расла и уз релативно високе годишње стопе запошљавања. Последњих година је наступио преокрет у овом погледу: незапосленос сада постоји и расте у условима када су раније годишње стопе запошљавања и више него преполовљене. Колики је заокрет у том погледу наступио може се илустровати чињеницом да се сада као оптималне годишње стопе запошљавања планирају стопе које су у најбољем случају само нешто изнад половине ранијих просечних годишњих стопа запошљавања.

7) Дошло је до промена у структури незапослених. То су промене, које показују тенденцију да трају и да се појачавају. Наиме, раније су већински део – и то изразито већински део – незапослених чинили неквалификовани и полуквалификовани. Данас већински део чине квалификована и школована лица и с највишим степенима школског образовања.